Turska planira velika ulaganja u obnovljive izvore energije, mreže i gasnu infrastrukturu do 2035. godine. Nemačke kompanije vide priliku za nove poslove, dok Ankara nastoji da smanji zavisnost od ruskog gasa i učvrsti poziciju regionalnog energetskog čvorišta između Evrope, Azije i Bliskog istoka.
Da li je Turska realizacijom ambicioznih infrastrukturnih projekata spremna da postane gasno čvorište regiona i dostigne energetsku nezavisnost? Eksperti smantraju da je ova zemlja, zahvaljujući svojoj širokoj mreži gasovoda i LNG terminala, dorasla ulozi gasnog lidera, dok državni vrh poručuje da je otkriće gasa u Crnom moru istorijska prekretnica na putu do energetske samodovoljnosti. Posvećenost Turske ovom cilju utemeljena je na ogromnim rezervama gasa najvećeg nalazišta u zemlji – Sakarija, u Crnom moru, gde je u maju ove godine pronađeno dodatnih 75 milijardi kubnih metara gasa.
Hrvatska je započela proširenje LNG terminala na Krku prema Sloveniji i Mađarskoj. U prvoj fazi biće izgrađen gasovod Zlobin-Bosiljevo, koji će povećati kapacitet transporta tečnog gasa sa 2,9 na 3,5 milijardi kubnih metara godišnje. Povodom mogućnosti da Hrvatska postane glavno čvorište za transport amonijaka na Krku, stručnjaci upozoravaju da je reč o izuzetno opasnom i otrovnom gasu i da je potrebno dobro razmisliti da li to rešenje.
Ruska državna korporacija Rosatom će izgraditi prvi blok nuklearne elektrane Akuju u Turskoj naredne godine, a sva četiri reaktora počeće sa radom 2028. godine. U toku su pregovori da Rosatom gradi i drugu nuklearnu elektranu u Turskoj.
Ruski predsednik Vladimir Putin je u ponedeljak, posle razgovora sa turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom u Sočiju rekao da je na dnevnom redu formiranje zajedničke radne grupe, koordinacija pravnog okvira za rad čvorišta, kao i utvrđivanje šeme trgovine i prenosa kupljenog gasa.
Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je prošle nedelje rekao da formiranje gasnog čvorišta na teritoriji Turske ostaje na dnevnom redu.
Jedna od poruka Režepa Taipa Erdogana prilikom proglašenja pobede na predsedničkim izborima bila je da će Turska graditi gasni hab, koji je ovoj zemlji svojevremeno predložio ruski predsednik Vladimir Putin. O potencijalnoj novoj ulozi Turske u trgovini gasom u današnjoj emisiji Jelica Putniković razgovara sa energetičarom, Milošem Zdravkovićem.
Da li će gasno čvorište u Turskoj za snabdevanje Evrope gasom, što je svojevremeno predložio ruski predsednik a prihvatio turski, biti pokrenuto za godinu dana, ili će se odustati od njega jer takva saradnja sa Rusijom može biti opasna po Ankaru, znaće se po završetku izbora. Izvesno je, pak, da kakav god bio ishod neće imati posledice po Srbiju, uverena je Jelica Putniković, stručnjak za energetiku, urednica portala Energija Balkana.
Erdoganov protivkandidat na izborima smatra da je gasni hab sa Rusijom opasan za Tursku.
Govoreći na ceremoniji puštanja u rad crnomorskog nalazišta prirodnog gas, predsednik Erdogan je rekao da Turska „čini istorijski korak ka energetskoj nezavisnosti“.
Turska vladajuća partija predstavila je nacrt zsakona kojim bi ova zemlja postala trgovačko čvorište prirodnog gasa. Da podsetimo, ruski predsednik Vladimir Putin je u oktobru, nakon eksplozija koje su oštetile tri cevi gasovoda Severni tok 1 i 2 ispod Baltičkog mora predložio uspostavljanje gasnog čvorišta u Turskoj. Samit o gasnom čvorištu bio je zakazan za februar, ali je odložen za mart zbog jakih zemljotresa koji su pogodili Siriju i Tursku.
Ministar energetike Turske tvrdi da ta zemlja može da isporuči Evropi oko 40 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
