Od merenja do smanjenja emisija – kako kompanije upravljaju svojim karbonskim otiskom, tema je kojom se Svetlana Duvnjak, rukovodilac Sektora za zaštitu životne sredine u kompaniji NIS bavi u autorskom tekstu objavljenom u novom broju Marketing mreža magazine.
Hemofarm ubrzava dekarbonizaciju uz jednu od najvećih industrijskih solarnih elektrana u Srbiji instalisane snage 4 MW na krovu svog proizvodnog kompleksa u Vršcu. Investicijom većom od tri miliona evra STADA grupa pokazuje posvećenost smanjenju emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i predstavlja značajnu prekretnicu u dugoročnoj tranziciji ka poslovanju sa niskim emisijama CO₂.
Od 1. januara 2026. EU počinje da primenjuje CBAM, kojim obavezuje uvoznike roba sa visokim emisijama ugljenika da plate ovu tasu na CO2. Cilj mehanizma je sprečavanje „curenja ugljenika“, izjednačavanje konkurencije i podsticanje globalnog određivanja cene ugljenika, uz značajne ekonomske i geopolitičke posledice. Nekoliko velikih trgovinskih partnera, uključujući Kinu, Indiju, Rusiju i Južnu Afriku, ocenilo je ovu meru kao protekcionističku i dovelo u pitanje njenu usklađenost sa pravilima STO.
„Vodonik će igrati ključnu ulogu u dekarbonizaciji naše ekonomije. Pragmatičnom definicijom vodonika sa niskim sadržajem ugljenika koja poštuje energetski miks svih zemalja EU, pružamo neophodnu sigurnost investitorima. Na ovaj način podržavamo rast sektora koji je ključan i za našu konkurentnost i za naše klimatske ciljeve”, rekao je Den Jergensen, komesar za energetiku i stanovanje, komentarišući mere koje Evropska komisija donosi o niskougljeničnom vodoniku.
Globalna srednja temperatura 2024. godine bila je oko 1,55 stepeni iznad proseka u periodu od 1850. do 1900. godine. Takođe, tokom svake od proteklih osam godina postavljen je novi rekord temperature okeana, koja je prošle godine bila najviša za 65 godina merenja, a beleže si i rekordi u pogledu smanjenja površine arktičkog i antarktičkog ledenog pokrivača i gubitka mase glečera.
Mađarska je najavila povećanje domaće proizvodnje gasa nakon proglašenja vanrednog stanja u oblasti energetike 2022. Ovo je uključivalo istraživanje gasa iz škriljaca, ekstrahovanog hidrauličkim frakturisanjem, ili frekingom u okrugu Bekeš, blizu granice sa Rumunijom. Neistomišljenici brinu da proširenje projekta ne uključuje potpunu procenu uticaja na životnu sredinu ili prekogranično ispitivanje.
Sve veća potražnja za strujom poremetiće zelenu tranziciju u SAD. Provajderi električne energije koji su se obavezali da će smanjiti ili eliminisati emisije ugljenika, sada počinju da menjaju kurs, produžavajući životni vek svojih najvećih elektrana na ugalj, odustajući tako od plana da napuste ugalj do 2035. Takođe, energetske kompanije u SAD planiraju izgradnju novih gasnih postrojenja najbržim tempom, u kratkim rokovima. Kompanije koje žele da prošire kapacitete za fosilna goriva uskoro bi mogle da dobiju veću podršku Vašingtona.
Ne može se razdvojiti uticaj motornih vozila od uticaja ostalih emitera na zagađenje vazduha u Beogradu i Srbiji. Potrebna je strožija kontrola izduvnih emisija putničkih automobila na tehničkim pregledima i pospešivanje korišćenja vozila sa novijom izduvnom emisijom, odnosno hibridnih vozila, kao i korišćenje alternativnih pogonskih goriva. Sa elektrifikacijom ne bih suviše žurio. A strogo bih kontrolisao uvoz polovnih električnih vozila, zbog problema sa reciklažom baterija. Globalno rešenje problema zagađenja, pre svega u gradskim sredinama, vidim u smanjenju broja putničkih vozila i racionalnijem pristupu transporta ljudi”, kaže prof. dr Ivan Blagojević sa Katedre za motorna vozila Mašinskog fakulteta u Beogradu.
Direktori 50 kompanija – proizvođača električnih vozila, pozivaju EU da se cilj nulte emisije za automobile i kombije od 2035. ne otvori ponovo. Umesto toga, traže da se napori usredsrede na sprovođenje onoga što je već dogovoreno i napominju da su mnogi od njih uložili značajna ulaganja kako bi to ostvarili. Platforma za elektromobilnost je svojevremeno izrazila zabrinutost zbog izjava u kojima se nova Evropska komisija poziva da poništi već dogovorene standarde o CO2 za automobile i kombije 2035.
Procenjuje se da su emisije gasova sa efektom staklene bašte u četvrtom kvartalu 2023. godine smanjene u 22 zemlje EU, u poređenju sa istim kvartalom 2022. godine. Najveća smanjenja gasova staklene bašte procenjena su za Estoniju (-23%), Bugarsku (-17%) i Finsku (-9%). Povećanje emisija procenjeno je za Maltu (+7,7%), Sloveniju (+5,6%), Kipar (+2,3%), Slovačku (1,7%) i Grčku (+0,3%).
Veliki napori upućuju da je Indija zaista posvećena napuštenju fosilnih goriva, međutim, zemlja se suočava sa političkim preprekama koje bi mogle ozbiljno da ugroze njenu sposobnost da ispuni ključne klimatske ciljeve. To neće biti lako, jer cene struje ne određuje jedno centralno telo, već 28 država ove zemlje i osam kvazidržavnih teritorija Indijske Unije. Centralna vlada u Indiji pokušala je da natera državne vlade da racionalizuju cene električne energije, ali sa ograničenim uspehom, piše Arvind Subramanian.
Brzina kojom klimatske promene utiču na planetu navela je moderno čovečanstvo na razmišljanje o kupovini električnih automobila. Zato vozila na električni pogon postaju dostupna velikom broju kupaca. U proteklih deset godina, tihe, baterijske mašine stupile su na scenu na velika vrata, obećavajući nultu emisiju i održivu mobilnost.
