Predlog izmena i dopuna Uredbe (EU) 517/2014 o fluorisanim gasovima sa efektima staklene bašte (F-Gas Regulativa), koji je početkom meseca izglasao Odbor za životnu sredinu Evropskog parlamenta (ENVI), pooštrava ograničenja i uvodi zabrane pojedinih materija koje su se do sada koristile u rashladnim uređajima i tehnici klimatizacije.
Uprkos predlozima nemačkih stručnjaka, evropske birokrate nastavljaju sa svojim predlogom strogih ograničenja i zabrana primene radnih materija u rashladnoj i klimatizacijskoj tehnici. Istovremeno, stručna javnost, a posebno vlasnici i korisnici rashladnih i uređaja za klimatizaciju, opreme i sistema, slabo su ili čak nikako informisani o problemima koji im prete zbog pooštravanja odredbi F-Gas Regulative.
Zemlje nosioci Svetske ekonomije su postavile planove za smanjenje emisija gasova staklene bašte i postizanje cilja neto nulte emisije do 2050. godine kroz potpisivanje Pariskog sporazuma, kao i sporazuma koji je usvojen na COP26. Kina i Indija planiraju da dostignu neto nulu do 2060. i 2070. godine.
„Svako ko kaže da ćemo rešiti probleme tako što ljudima reći da prestanu da jedu meso ili da prestanu da žele da imaju lepu kuću, grdno se vara. Tako ćemo ljudima uskratiti pravo da imaju želje, što će stvoriti kontraproduktivni efekat“, rekao je Gejts. Rešenje je, prema Gejtsu, stvaranje boljih tehnoloških alternativa sa istom ili nižom cenom uz pomoć kojih bi se postigao isti cilj, na klimatski savestan način.
Održivo šumarstvo može proizvesti energiju koja može da dopuni povremene resurse kao što su energija vetra i sunčeva energija. Drveće može biti idealan izvor obnovljive energije ako se njime pravilno upravlja. Osim što obezbeđuju gorivo i smanjuju emisiju ugljenika, drveće može da obavljaju važnu funkciju recikliranja hranljivih materija iz donjih slojeva u gornje slojeve tla.
Predlozi za mešanje vodonika sa prirodnim gasom ili zamena prirodnog gasa vodonikom u zgradama bi povećali troškove potrošača, povećali zagađenje vazduha i izazvali bezbednosne rizike, pri čemu bi minimalno smanjili emisije, u poređenju sa elektrifikacijom.
Po pitanju trebaju li Srbiji nuklearke juče su se na konferenciji „Nuklearna sigurnost danas“, u organizaciji SRBATOM-a čuli oprečni stavovi. Dok predstavnik Svetskog informativnog servisa za energiju tvrdi da Srbiji ne trebaju nuklearke, her je to prevaziđena energija iz Svetske nuklearne asocijacije poručuju da nuklearke novije generacije rešavaju mnoge probleme.
Zbog energetske krize Španija je restartovala termoelektranu na ugalj. Podaci konsultantske kompanije za klimu Ember pokazuju da je proizvodnja struje iz uglja u Evropskoj uniji skočila za oko 18.000 GWh u trećem kvartalu, čak iako je ukupna upotreba fosilnih goriva opala za 16.000 GWh u odnosu na isto tromesečje godinu ranije.
Sve je glasnije zalaganje ekologa i političara o potrebi da se transport preorijentiše sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije (OIE). O tome koliko je ovaj cilj realan, da li su i mogu li automobile na struju, solarni avioni, električni vozovi, kamioni i brodovi koji “lože” zelena goriva smanjiti negativan uticaj transporta na životnu sredinu i ublažiti klimatske promene u današnjoj emisiji “Energija Sputnjika” Jelica Putniković razgovara sa Žanetom Ostojić Barjaktarević, konsultantom za OIE u transportu.
Rudari kriptovalute svake godine proizvedu 30.700 tona e-otpada, koji se, uglavnom, ne reciklira. Osim što se tokom rudarenja kriptovaluta proizvodi e-otpad, istraživači tvrde da brzo kretanje kroz milione rudarskih uređaja može poremetiti globalni lanac snabdevanja raznih drugih elektronskih uređaja.
