Uprkos rastu cena energenata i đubriva izazvanom ratom na Bliskom istoku, globalno tržište hrane trenutno nije u ozbiljnoj opasnosti zahvaljujući rekordnim svetskim zalihama pšenice i pirinča. Situacija se ipak razlikuje od relativno stabilne — dugotrajan sukob i dalje bi mogao da ugrozi poljoprivredni sektor kroz dalji skok cena đubriva i energije.
Moguće ograničenje saobraćaja kroz Ormuski moreuz ne bi pogodilo samo tržište nafte, već i globalno snabdevanje azotnim đubrivima, od kojih zavisi oko polovine svetske proizvodnje hrane. Zemlje Zaliva snabdevaju veliki deo svetske trgovine urejom i amonijakom, a za razliku od nafte, ne postoje značajne strateške rezerve koje bi ublažile dugotrajan prekid. Posledice bi se sa energetskog tržišta prelile na poljoprivredu, prinose i na kraju – na cene hrane širom sveta.
Na globalnom nivou jedna trećina ukupne proizvodnje hrane ostane neiskorišćena i postane deo otpadnih tokova. To dovodi do značajnih gubitaka prirodnih resursa i povećanih emisija gasova staklene bašte. Hemijski fakultet u Beogradu razvio je interesantan projekat „Pure Way“ koji je privukao i veliku pažnju Evropske unije.
Biogoriva imaju ogroman, ali nedovoljno iskorišćen potencijal – mogu da zadovolje 25% svetske potražnje za gasom, doprinoseći energetskoj bezbednosti, ekonomiji i ekologiji, posebno u zemljama u razvoju. Međutim, biogas i biometan i dalje igraju relativno malu ulogu u globalnom energetskom miksu. Iako osnovne tehnologije postoje već godinama, troškovi proizvodnje biometana ostaju znatno iznad troškova prirodnog gasa na mnogim tržištima.
Prema WWF-ovom poslednjem Izveštaju o stanju planete, postojeći sistem proizvodnje hrane koristi oko 40 % nastanjive površine planete. WWF upozorava da je jedan od načina kako da sačuvamo zdravlje svih nas, ali i Zemlje, racionalna proizvodnja i potrošnja, kao i sprečavanje nastanka otpada od hrane.
Inicijativu da se GMO hrana transparentno obeleži je podržalo 370 kompanija iz 16 država Evropske unije, a među njima su i one iz prehrambene industrije.
Polako, ali sigurno, Makedonija počinje vanredna agrarna revolucija. S obzirom da cene i hrane i energije rastu, vlasnici zemljišta se suočavaju sa teškom odlukom. S jedne strane, imaju priliku da doprinesu stabilizaciji proizvodnje hrane u zemlji, a sa druge, da povećaju prihode kroz proizvodnju energije“, komentarišu makedonski stručnjaci.
Evropski parlament je usvojio prvi put u istoriji EU zakon koji se tiče regulisanja kontrole zdravlja zemljišta. Zdravo zemljište je ključno za bezbednost hrane i vode, biodiverzitet i igra ključnu ulogu u sekvestraciji ugljenika, zbog čega je promovisanje zdravlja zemljišta od suštinskog značaja za rešavanje ključnih izazova životne sredine i hrane.
Južna Afrika se suočava sa najgorom sušom u poslednjih nekoliko godina, zahvaljujući kombinaciji prirodnog fenomena El Ninja koji utiče na nenormalno zagrevanje voda u istočnom Pacifiku nakon čega se ispušta toplota u vazduh, što dovodi do toplijeg vremena širom sveta i viših prosečnih temperatura proizvedenih emisijom gasova staklene bašte. Prethodno, vremenske prilike širom sveta izazvale su rekordne temperature u 2023. godini, pošto su klimatske promene pojačale uticaj El Ninja.
Predsednik Aleksandar Vučić kaže za RTS da je Srbija spremna za predstojeću zimu i da su rezerve energenata i hrane na dobrom nivou. „Punimo naše robne rezerve domaćinski, na ozbiljan način i ljudi ne treba ništa da brinu“, rekao je Vučić.
Uprkos rastu obnovljivih izvora energije, fosilna goriva će i dalje biti glavni deo energetskog miksa. Većina organizacija procenjuje da će preko 60% svetskih energetskih potreba do 2050. godine biti obezbeđeno fosilnim gorivima. Međutim, očekuje se da će energetski miks vremenom ići u pravcu realnijih obnovljivih izvora energije i naš izazov je da nastavimo da koristimo fosilna goriva u okruženju sa nultom neto stopom, kaže u intervju za kvartalni bilten NNKS-a Pirs Rimer, generalni direktor Svetskog naftnog saveta.
Ukoliko prođe nacrt nove uredbe koja je objavljena prošle nedelje, na hrvatskim njivama, baštama i tanjirima pojaviće se proizvodi novih, još nedovoljno istraženih tehnologija, koji se neće moći detektovati, niti će se krajnjim potrošačima dostaviti informacija da je reč o NGT (nove genomske tehnike) proizvodu, upozoravaju aktivisti Zelenih. Glavna motivacija biotehnoloških korporacija koje guraju ove tehnologije je činjenica da se NGT proizvodi, za razliku od konvencionalnih kultura, mogu patentirati i tako ostvariti značajan profit.
