Mali modularni reaktori predstavljaju se kao budućnost nuklearne energije – jeftiniji, čistiji i pogodniji za klimu. Koliko su ta obećanja realna? I koliko vode zapravo troše?
SAD, Japan i Južna Koreja potpisali su trilateralni sporazum o saradnji na marginama samita NATO-a u Ankari, kako bi ubrzale raspoređivanje malih modularnih reaktora u trećim zemljama, sa početnim fokusom na Indo-pacifički region. SAD su, takođe, najavile industrijsku inicijativu koju su dogovorili GE Vernova iz SAD, Hitachi iz Japana, Samsung C&T iz Južne Koreje i SGE iz Poljske, kako bi se unapredilo raspoređivanje BWRX-300 SMR dizajna širom Evrope.
Fizičar, dobitnik Nobelove nagrade Đorđo Parizi napao je planove Italije za povratak nuklearnoj energiji, tvrdeći da će to pokriti samo mali deo energetskih potreba zemlje. Zakon kojim se otvara put za povratak Italije nuklearnoj energiji odobren je od strane Donjeg doma u junu i prosleđen je Senatu. Italijanska vlada planira da se vrati atomskoj energiji sa malim reaktorima najnovije generacije, kako bi smanjila zavisnost od uvoza i smanjila emisije gasova staklene bašte.
U narednih 5-10 godina, potražnja u Nordijskim zemljama biće prvenstveno zadovoljena iz vetra i sunca zajedno sa rešenjima za povećanje fleksibilnosti i skladištenja, ali povremenost ovih izvora bi mogla da prouzrokuje nestabilnost snabdevanja, pa će se potrebe morati zadovoljiti i produženjem životnog veka postojećih nuklearnih elektrana, zaključuje najnovija studija kompanije Fortum
Hrvatska je osnovala Radnu grupu za nuklearnu energiju kako bi razvila zakonodavni okvir, istražila potencijalne lokacije za nuklearne elektrane i analizirala ekonomske aspekte nuklearne energije, uključujući male modularne reaktore. Ministarstvo privrede takođe pokreće studijske programe za obuku stručnjaka i osiguranje dugoročne energetske stabilnosti. Nuklearna elektrana Krško, koju Hrvatska deli sa Slovenijom, trenutno pokriva oko 16% nacionalne potrošnje električne energije.
S obzirom na okolnosti u Srbiji, bolje rešenje od isključivog zadovoljavanja nacionalnih energetskih potreba kupovinom manjinskog udela u nuklearnoj elektrani neke od zemalja u okruženju, što bi odložilo nacionalno ovladavanje ovom tehnologijom za budućnost, jeste opcija izgradnje nuklearne elektrane u zemlji. Ova opcija bi bila snažan podstrek za nadograđivanje sopstvene baze i uključivanje mladih u proces ovladavanja nuklearnim tehnologijama. Štaviše, izgradnja nuklearne elektrane donela bi zemlji višestruku korist, uključujući povećanje energetske sigurnosti, razvoj stručne baze u nuklearnim tehnologijama, unapređenje domaće industrije, otvaranje novih radnih mesta, kao i tehnološki napredak u zemlji, izbegavajući odlaganje nacionalnog ovladavanja ovom tehnologijom za budućnost, kada bi verovatno bilo potrebno krenuti od nule.
Mali modularni reaktor kompanije GE Vernova, BWRKS-300, mogao bi da igra važnu ulogu u razvoju nuklearne energije u narednoj deceniji.Cilj proizvođača je više od dve milijarde dolara godišnjeg prihoda od poslovanja sa malim reaktorima, do sredine 2030-ih. Kompanija prepoznaje potražnju za čak 57 malih reaktora ukupno na svojim ciljnim tržištima – u SAD, Kanadi, Ujedinjenom Kraljevstvu i Evropi, do 2035.
Srbija će pokušati da sa Azerbejdžanom sagradi gasnu elektranu u okolini Niša, jer na jugu Srbije već imamo probleme sa snabdevanjem električnom energijom. Tako bi se dugoročno stabilizovalo snabdevanje zemlje strujom, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle današnjih razgovora sa predsednikom Azerbedžana Ilhamom Alijevim.
Švedska agencija za energetiku finansira projekat u kom će se testirati upotrebljivost reaktorskog dizajna malog modularnog reaktora, koji treba da obezbedi toplotnu energiju za termohemijsku industriju u kojoj se mogu proizvoditi obnovljivi materijali koji mogu da zamene fosilna goriva, kao što su bionafta i biougalj, koji inače ne mogu da budu zamenjeni u industriji čelika i drugim hemijskim industrijama.
Prema dokumentu Međunarodne agencije za atomsku energiju INSAG-26 za zemlje kao što je Srbija, preporuka je da gradi NE za koju postoji referentna NE u radu. Takođe, isti dokument preporučuje da zemlja koja se odluči za izgradnju prve elektrane mora da podigne nivo tehničke kompetencije kod budućeg vlasnika (operatora), kod nacionalnog regulatora i kod obrazovnih institucija (univerziteta i instituta).
Procenjuje se da bi cena izgradnje više od 30 novih reaktora, koliko je neophodno za ostvarenje ciljeva energetske tranzicije EU do 2050. godine, iznosila između pet i 11 milijardi evra po gigavatu. Model koji se istražuje jeste udruživanje velikih industrijskih korisnika električne energije za ulaganje u izgradnju postrojenja, a zauzvrat, oni bi uživali ekskluzivna prava na celu ili deo proizvedene električne energije. Ovaj model je odabran u Finskoj za najnoviji reaktor Olkiluoto 3.
Nuklearne elektrane su čuvene po probijanju budžeta i rokova izgradnje, u proseku probijaju budžete za 120% a rokove za 65%. Ako Srbija želi da se okrene nuklearnoj energiji – koliko će nas to zapravo koštati, i koliko bismo zapravo čekali na rezultate?
