Trezori, koji su trenutno u izgradnji ili pregovorima u Kini, Saudijskoj Arabiji, Jugoistočnoj Aziji i Africi, predstavljaju strukturnu okosnicu novog sistema poravnanja gde je zlato primarna kolateralna imovina, zamenjujući američke trezorske obveznice kao standardnog nosioca poverenja.
Norveški državni investicioni fond objavio je u sredu drugu godinu zaredom rekordne godišnje profite. Fond norveške državne prihode od proizvodnje nafte i gasa, pored akcija, ulaže u obveznice, nekretnine i obnovljive izvore energije. Inače, devet od deset najvećih vlasničkih udela u fondu krajem 2024. bile su tehnološke kompanije.
Tekuću godinu investitori privode kraju mahom zadovoljni nakon što je američko tržište akcija ponovo odbacilo snažan prinos, dok je u isto vreme odličan učinak registrovalo zlato, slično kao pred pandemijsku godinu. Godinu su obeležile brojne geopolitičke trzavice i krize, usporavanje inflacije i početak ciklusa obaranja kamata, kao i američki izbori koji su protekli u demokratskoj atmosferi uz Trampov povratak u Belu kuću.
Od 29. novembra do 13. decembra ove godine trajaće period za upis i uplatu prve emisije dugoročnih obveznica NIS-a. Skupština akcionara ove kompanije usvojila je Odluku o izdavanju prve emisije obveznica ukupne nominalne vrednosti 5.855.000.000. Obveznice se izdaju sa fiksnom kuponskom stopom od 6,5 odsto na godišnjem nivou i kvartalnom isplatom kamatnog kupona počev od dana izdavanja obveznica.
Emitovanjem korporativnih obveznica u obimu od 50 miliona evra na Beogradskoj berzi NIS planira da diversifikuje izvore finansiranja. Ovo ne treba gledati kao uticaj države kao najvećeg manjinskog akcionara NIS-a. Pre će biti da je kompanija želela da iskoristi aktuelne pogodnosti državne strategije razvoja tržišta, kaže Nenad Gujaničić, glavni broker u investicionom društvu Momentum Securities komentarišući za Energiju Balkana to što će NIS biti prva kompanija koja će na Beogradskoj berzi emitovati korporativne obveznicu, kojima Ministarstvo finansija planira da oživi srpsko tržište kapitala.
Izdavanje obveznica rumunskog Romgaza privuklo je ogromno interesovanje međunarodnih investitora, a potražnja je dostigla skoro šest milijardi evra — 12 puta više od početne ponude. Rumunski državni proizvođač gasa prikupio je 500 miliona evra kroz program evro – srednjoročnih obveznica (EMTN). Sredstva od emisije obveznica biće iskorišćena za finansiranje strateških energetskih projekata u cilju unapređenje energetske bezbednosti Rumunije, diversifikacije njenih izvora energije i podrške prelasku na čistiju energiju.
U skladu sa Planom ekonomskog rasta i Strategijom upravljanja javnim dugom u S. Makedoniji su uvedene obveznice kao novi inovativni finansijski instrument na domaćem tržištu. Građanske i zelene obveznice makedonska Vlada je izdala 2023. godine, a prvi prinosi po osnovu kamata očekuju se tokom ove godine. Najavljeno je i uvođenje razvojne i projektne obveznice tokom 2024. godine.
Ugledne evropske banke, među kojima prednjače nemačka Deutsche Bank, britanski HSBC i Barclais i francuske banke Credit Agricole i BNP Paribas, su od 2016 godine, kada se više od 190 zemalja složilo na samitu UN u Parizu da ograniče globalno zagrevanje, obezbedile više od billion eura finansiranje putem obveznica energetskim kompanijama koja koriste fosilna goriva.
Zelene obveznice omogućavaju prikupljanje sredstava za projekte kojima mogu da se ublaže klimatske promene koje izazivaju fosilna goriva. Potražnja za njima je „mnogo veća“, jer se sve više investitora obavezuje da će im aktivnosti postati održive po životnu sredinu.
Južnokorejski državni penzioni fond, treći po veličini na svetu, prestaje sa ulaganjem u projekte vezane za proizvodnju energije od uglja, ne samo u zemlji već i u inostranstvu. Fond se na ovaj način pridružuje globalnim naporima za smanjenje emisija ugljenika i sprovođenju odgovornih investicionih strategija. Penzioni fondovi i banke širom sveta podležu pritisku akcionara i lobističkih grupa da izbegnu ulaganja u ugalj.
Uprkos tome što je 2020. godinu obeležila pandemija Norveški suvereni imovinski fond je prošle godine ostvario drugi najviši iznos zarade u 22-godišnjoj istoriji od 123 milijarde dolara. Norveški fond ima vlasnički udeo u oko 9.200 kompanija širom sveta, i poseduje 1,5% svih akcija listiranih na berzama. Ukupna imovina fonda odgovara protivrednosti od 240.000 američkih dolara po svakom građaninu Norveške.
