Kako se svetska finansijska arhitektura lomi po geopolitičkim linijama, ovogodišnji samit BRIKS-a izgleda spreman da donese značajnu evoluciju u mehanici globalne trgovine. Dok će se mediji fokusirati na digitalne valute, retoriku o dedolarizaciji ili promene cena robe, prava priča biće daleko značajnija: internacionalizacija zlata kao kolaterala (zaloga).

A centralno mesto u tom planu je kako će se zlato povezati sa juanom – kineskom valutom – dok zemlje BRIKS-a grade infrastrukturu kooperativnih trezora osmišljenu da proširi upotrebu, smanji nepoverenje i omogući suverenu fleksibilnost u trgovini.

Zlato garantuje sistem

Prava agenda: Zlato garantuje sistem

Iako samiti BRIKS-a često proizvode mnoštvo narativa o multipolarnosti i ekonomskom samoopredeljenju, ovogodišnja osnovna finansijska inovacija je utemeljena u stvaranju mreže za čuvanje zlata u više jurisdikcija.

Ovi trezori, koji su trenutno u izgradnji ili pregovorima u Kini, Saudijskoj Arabiji, Jugoistočnoj Aziji i Africi, predstavljaju mnogo više od logističkih nadogradnji. Oni su strukturna okosnica novog sistema poravnanja gde je zlato primarna kolateralna imovina, zamenjujući američke trezorske obveznice kao standardnog nosioca poverenja.

Državne obveznice se ne smatraju sigurnim

U starom Svift sistemu, državne obveznice su igrale tu ulogu. Obveznice denominirane u dolarima obezbeđivale su likvidnost, prinos i pretpostavljenu sigurnost potrebnu za podmazivanje globalne trgovine. Ali sada, iz političkih i strukturnih razloga, mnoge zemlje – posebno članice BRIKS-a – više ne smatraju državne obveznice neutralnim ili sigurnim. Stoga je potražnja za novom valutom i novim oblikom kolaterala: onim koji je apolitičan, ograničen i univerzalno priznat.

Na scenu stupa zlato.

Izvor: Bankar.me