Svetska potražnja za naftom mogla bi da opadne za 2,6 miliona barela dnevno u 2026. godini, dok poremećaji u snabdevanju, visoke cene goriva i rat u Iranu dodatno opterećuju tržište. Istovremeno, zalihe nafte se smanjuju, rafinerijske marže u Evropi i Aziji trpe pritisak, a cena severnomorske nafte u septembru je dostigla gotovo 117 dolara po barelu.
Sedam članica OPEK+ odlučilo je da u novembru 2026. godine zadrži obavezni nivo proizvodnje iz septembra. Zemlje su ponovo potvrdile posvećenost punoj usklađenosti sa sporazumom i najavile nastavak mesečnih konsultacija o stanju na globalnom tržištu nafte. Sledeći sastanak zakazan je za 1. novembar.
Evropa se ponovo suočava sa snažnim energetskim šokom, ali za razliku od krize iz 2022. godine, kada je najveći problem bio prekid dotadašnjih tokova ruskog gasa i nafte, sada je u prvom planu nagli rast cena na globalnom tržištu. Posledice se osećaju kroz skuplje gorivo, pritisak na inflaciju, pad realnog dohotka domaćinstava i veće troškove evropske industrije, dok države pokušavaju da građanima ublaže udar bez ponavljanja skupih i dugotrajnih subvencija iz prethodne krize.
Ključne članice OPEK+ dogovorile su novo povećanje proizvodnih kvota od septembra, čime se završava ukidanje dobrovoljnih ograničenja uvedenih 2023. Odluka za poslednji kvartal 2026. još nije doneta, dok analitičari očekuju pauzu i početak priprema za pregovore o kvotama za 2027. godinu.
SAD su bile najveći svetski proizvođač sirove nafte u 2025. godini sa 13,58 miliona barela dnevno. Među deset najvećih proizvođača nalazi se pet država Bliskog istoka, dok su Rusija i Saudijska Arabija zauzele drugo i treće mesto sa proizvodnjom većom od 9,5 miliona barela dnevno.
Zbog novih poremećaja na tržištu nafte i straha od rasta cena, Vlada Srbije uvodi niže akcize na gorivo za 10 odsto. Mere imaju za cilj ublažavanje pritiska na potrošače i kontrolu inflacije, dok stručnjaci ističu da na formiranje cena derivata utiču globalni faktori, uključujući sukobe i odluke proizvođača nafte.
Ujedinjeni Arapski Emirati ubrzano razvijaju nove izvozne pravce za naftu izvan Ormuskog moreuza, a ADNOC planira da 2027. godine pusti u rad naftovod koji će udvostručiti izvozne kapacitete preko Fudžaire. Projekat je deo šire strategije povećanja proizvodnje i izvoza nakon izlaska zemlje iz OPEK-a i u uslovima neizvesnosti oko bezbednosti plovidbe kroz ključni pomorski prolaz.
„Doneli smo odluku o izlasku iz OPEK i saveza OPEK+ u kritičnom trenutku, kada je potrošačima naša pažnja posebno potrebna. Suočili smo se sa situacijom, bez presedana, u kojoj se strateške rezerve sirove nafte i naftnih derivata iscrpljuju do pretećeg nivoa“, izjavio je ministar energetike Ujedinjenih Arapskih Emirata Suhejl al Mazrui.
OPEK nije menjao prognoze globalne ponude i tražnje nafte uprkos ratu na Bliskom istoku i padu proizvodnje. Očekuje se rast potrošnje u 2026. i 2027, ali smanjena proizvodnja u Persijskom zalivu može izazvati značajan deficit ponude, koji neće biti nadoknađen proizvodnjom van OPEK+.
Odluka o prilagođavanju proizvodnje od 206 hiljada barela dnevno primenjivaće se od maja 2026. godine u okviru ranije dogovorenih dobrovoljnih smanjenja proizvodnje nafte. Naglašena je posvećenost stabilnosti tržišta, uz mogućnost dodatnih promena proizvodnje u zavisnosti od kretanja na globalnom tržištu. Istovremeno je upozoreno da napadi na energetsku infrastrukturu i poremećaji pomorskih ruta povećavaju nestabilnost i ugrožavaju sigurnost snabdevanja energijom.
Najpre Venecuela, a sada i Iran: stručnjaci procenjuju da Donald Tramp želi da Sjedinjene Države postanu glavni izvoznik nafte. Sjedinjene Države zaista, najpre zahvaljujući tehnologiji eksploatacije nafte iz škriljaca, proizvode više nafte nego bilo koja druga zemlja na svetu. SAD su naftu uvozile dok je bila jeftina, ali od 2020. su sve značajniji izvoznik nafte i naftnih derivata.
Rast tenzija između SAD, Izraela i Irana izazvao je ozbiljnu nestabilnost na tržištu nafte, uz upozorenja da bi eventualno zatvaranje Ormuskog moreuza moglo da pogura cenu nafte i do 100 dolara po barelu. Poremećaji u transportu kroz ključni svetski energetski pravac ugrozili bi globalno snabdevanje i dodatno podstakli inflaciju širom sveta. Analitičari upozoravaju da čak ni povećana proizvodnja OPEK+ ne bi mogla brzo da nadoknadi eventualni prekid isporuka.
