Evropske zemlje razmatraju pokretanje vojne misije za obezbeđivanje Ormuskog moreuza bez direktnog učešća SAD, uz cilj da se pronađe balans između pritiska na Iran i izbegavanja daljeg sukoba. Misija zavisi od bezbednosnih garancija Irana i uzdržanosti SAD, a uključivala bi i slanje minolovaca kako bi se osigurao nesmetan prolaz ključnog energetskog pravca.
SAD planiraju da blokiraju iranske luke i presreću tankere kako bi zaustavile izvoz nafte i primorale Teheran na pregovore. Mera nosi rizik pravnih sporova i šireg sukoba, uz moguće globalne ekonomske posledice.
London se protivi ideji da se naplaćuje prolaz brodovima kroz Ormuski moreuz, upozoravajući da bi to kršilo međunarodno pravo i ugrozilo slobodu plovidbe na jednom od najvažnijih svetskih pomorskih puteva za naftu i gas. Istovremeno se traži potpuno ponovno otvaranje ovog prolaza i uključivanje Libana u dvonedeljno primirje koje su dogovorili SAD i Iran. Kriza na Bliskom istoku već utiče na globalnu ekonomiju, podižući cene goriva, hrane i troškove života
Nakon što je Iran optužio SAD za kršenje dvonedeljnog primirja, cene nafte su porasle. Brent i WTI fjučersi skočili su više od dva odsto. Sporazum o prekidu vatre, koji je stupio na snagu juče, ubrzo je prekršen, dok raniji napadi SAD i Izraela doveli su do poskupljenja nafte iznad 100 dolara po barelu.
Iranski mediji tvrde da je Ormuski moreuz zatvoren i upozoravaju brodove na napade bez dozvole Iranske revolucionarne garde, dok SAD to negiraju i navode da je prolaz otvoren. Uprkos primirju, tenzije rastu, a cene nafte beleže blagi porast.
Tokom dvonedeljnog primirja između SAD i Irana, prolazak kroz Ormuski moreuz biće znatno ograničen i dozvoljen za svega 10 do 15 brodova dnevno uz odobrenje iranske vojske. Iran i Oman planiraju da naplaćuju taksu kompanijama čiji brodovi prolaze kroz ovaj strateški važan pomorski prolaz. Nakon objave prekida vatre došlo je i do pada cena nafte na svetskim tržištima.
Cene nafte padaju, a akcije skaču nakon što je Tramp objavio uslovni prekid vatre sa Iranom. Barel sirove nafte marke Brent pojeftinio je na 93 dolara nakon Trampove objave o prekidu vatre i iranskog obećanja da će ponovo otvoriti Ormuski moreuz pod svojom upravom. Analitičari ocenjuju da je malo verovatno da će se proizvodnje nafte i tečnog prirodnog gasa (LNG) nastaviti dok ne bude više poverenja u trajno primirje.
Savremena ekonomija zavisi od nekoliko ranjivih geografskih i tehnoloških tačaka poput moreuza, kanala i lanaca snabdevanja čipovima i mineralima. Sukobi, klimatske promene i poremećaji u tim zonama mogu izazvati globalne ekonomske posledice, utičući na energente, trgovinu i digitalnu infrastrukturu.
Na aerodromima u Milanu, Veneciji, Bolonji i Trevizu uvedena su privremena ograničenja goriva do 9. aprila. Prioritet imaju hitni i dugi letovi, dok su kratki ograničeni na 2.000 litara. Kriza snabdevanja je izazvana ratom u Iranu i poremećajem snabdevanja iz Persijskog zaliva.
Kiril Dmitrijev upozorava da bi evropske benzinske pumpe mogle ostati bez goriva već oko 20. aprila zbog zatvaranja Ormuskog moreuza. Poremećaj snabdevanja izazvao je rast cena nafte, dok Iran navodno može dugoročno održavati blokadu ključne rute.
Uprkos rastu cena energenata i đubriva izazvanom ratom na Bliskom istoku, globalno tržište hrane trenutno nije u ozbiljnoj opasnosti zahvaljujući rekordnim svetskim zalihama pšenice i pirinča. Situacija se ipak razlikuje od relativno stabilne — dugotrajan sukob i dalje bi mogao da ugrozi poljoprivredni sektor kroz dalji skok cena đubriva i energije.
Aktuelna globalna energetska kriza ozbiljnija je od naftnih šokova iz 1973. i 1979. godine, kao i od nestašice gasa iz 2022. povezane sa ratom Rusije u Ukrajini, izjavio je u sredu direktor Međunarodne agencije za energetiku (IEA).
