Obnova Deliblatske peščare ne sme predstavljati jednostavno vraćanje pređašnjeg stanja, već ekološki zasnovanu revitalizaciju u kojoj je očuvanje biodiverziteta osnovni prioritet.
Istraživanje o uticaju požara na deponijama pokazalo je da prosečno šest deponija dnevno gori u Srbiji, što ozbiljno povećava zagađenje vazduha i zdravstvene rizike. Stručnjaci preporučuju unapređenje sistema upravljanja otpadom, zatvaranje nesanitarnih deponija i uvođenje preventivnih mera za zaštitu stanovništva.
Tokom letnje sezone požari su na više lokacija u Crnoj Gori uništili elektroenergetsku infrastrukturu. U opštinama Plužine, Podgorica, Žabljak i Pljevlja zamenjeno je preko 150 stubova. Ekipe CEDIS-a rade u otežanim uslovima kako bi što pre obnovile napajanje strujom.
Svet stvara preko dve milijarde tona komunalnog čvrstog otpada svake godine, a prema Svetskoj banci, očekuje se da će ova brojka porasti na 3,4 milijarde tona do 2050. godine. U Srbiji je tokom proteklog meseca zabeležen porast broja požara na deponijama, a od početka godine registrovano je više od 1.000 incidenata ove vrste. Reciklaža, ponovna namena i sistemi za pretvaranje otpada u energiju mogu pokrenuti ekonomski rast, stvoriti radna mesta i smanjiti troškove povezane sa deponijama i čišćenjem životne sredine.
Širom Srbije 7. jula zabeleženo je 620 požara zbog suše, vetra i visokih temperatura. Stručnjaci upozoravaju da Srbija nedovoljno koristi postojeće alate za organizaciju borbe protiv požara, uključujući tu i kratkoročnu i dugoročnu zaštitu. Klimatske promene pojačavaju vremenske ekstreme, što zahteva ozbiljniju prilagodbu i jačanje kapaciteta za zaštitu od požara.
Ambijent nedavnih vrućina i oluja podudara se sa tajnim projektom američkog Ministarstva odbrane iz 1997. sa kojeg je skinuta oznaka tajnosti. To je projekat upotrebe tehnologije kontrole vremena u vojne svrhe, u prevodu klimatskog oružja, pod nazivom „Vreme kao uvećanje snage: posedovati vreme u 2025″.
Požari u Sibiru oborili su rekorde emisija, dok su drugi bili znatno iznad normale, navodi Kopernikus. Šumski požari na planeti su tokom 2021. godine emitovali u atmosferu skoro polovinu ukupnih godišnjih emisija EU. Pored toga, uništavaju biljke koje su ključne za hvatanje gasova staklene bašte.
O tome da li je čovek odgovoran za visoke temperature, suše, poplave, uragane, požare… Da li je reč o klimatskim promenama ili smo malo pomešali teme o zaštiti životne sredine i redovne cikluse na našoj planeti — oscilacije meteoroloških i klimatskih parametara — u „Energiji Sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa meteorologom Nedeljkom Todorovićem.
Bitka za klimu podići će dugove, oboriti kreditne rejtinge… Posledice će se osetiti već 2030. godine. Dok su u Evropi, SAD i Japanu centralne banke u suštini garanti zaduživanja svojih država, tu mogućnost nemaju siromašne zemlje, koje na kraju moraju da otplate dug. Ujedinjene nacije upozoravaju da je planeta zbog zagrevanja na putu bez povratka, ako se hitno ne preduzmu konkretne akcije.
Kišne šume Amazona izgleda pogoršavaju klimatske promene. Naučnici upozoravaju da Amazon zagreva zemljinu atmosferu, umesto da je hladi – kao nekada. Prema prognozama, ovaj zabrinjavajući efekat biće sve veći a jedino rešenje, i za kišne šume u Amazonskom basenu i za celu planet je prestanak uništavanja i obnavljanje prašume.
Dve milijarde ljudi sada živi u državama koje muče problemi sa vodom, a gotovo dve trećine sveta moglo bi se suočiti sa nestašicom vode za samo četiri godine. Na njujorškoj berzi sada se osim zlatom, naftom i drugim robama trguje i fjučersima vode – resursa čija nestašica plaši mnoge. za sada analitičari nisu složni po pitanju da li će fjučers ugovori promeniti vodena tržišta i smanjiti rizik od nestašice.
