Izveštaj Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pokazuje da je od 2017. do 2023. godine registrovano 1.647 slučajeva nezakonitog ubijanja, hvatanja, trovanja, držanja i trgovine divljim pticama. Stručnjaci upozoravaju da je stvarni obim problema znatno veći i pozivaju na odlučnije delovanje nadležnih institucija.
Ni nakon godinu dana od kako je u atarima sela Nakova kod Kikinde stradalo preko 1.000 ptica, ovaj slučaj najmasovnijeg trovanja ptica u Evropi ne samo da nije dobio sudski epilog, već je javnost uskraćena i za saznanja o rezultatima analiza uginuća i istrage. Kao logična posledica nekažnjavanja ovakvih zločina, ova godina je započela talasom trovanja u kojima je Srbija ostala bez jedinki brojnih zaštićenih i strogo zaštićenih ptičjih vrsta.
Dunav brojne ptice, prilikom seoba, koriste kao migratorni koridor. Sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Elektrodistribucija Srbije se uključila u evropski projekat LIFE Danube Free Sky, koji ima cilj da se u sedam podunavskih zemalja istraži i spreči stradanje ptica od elektrokucije i kolizije duž Dunava. Zaštićeno je 40 kilometara dalekovoda duž Dunava za bezbedan let i migracije ptica i pokrenuto postavljanje 900 sigurnih gnezda za rode u različitim staništima.
„Ovo je prva međunarodna akcija ovakvog tipa, nigde u svetu vetroparkovi na moru nisu zatvoreni da bi se zaštitile ptice tokom njihove masovne migracije. Želimo da uticaj vetroelektrana na prirodu bude što manji i to činimo ovakvim potezima, između ostalog “, rekao je Rob Jeten, holandski ministar za klimu i energetsku politiku, u saopštenju objavljenom početkom nedelje.
Naučnici su proučavali morske ptice nastanjene na australijskom ostrvu Lord Haus sa ciljem da ispitaju koliko plastika utiče na organizam samih ptica. Prilikom ispitivanja zabeležena su oštećenja i ožiljci unutrašnjih organa digestivnog trakta kod ptica različitih starosnih doba. Istraživači su fibroznu bolest nazvali plastikozom da bi se jasno pokazalo da je uzrokovana plastikom u okruženju.
Da bi sproveli studiju, istraživači su sakupljeno perje izložili rastućoj koncentraciji površinske sirove nafte, a zatim izmerili koliko brzo će voda proći kroz nauljeno perje. Novo istraživanje je pokazalo da je čak i tanak sloj sirove nafte na površini vode dovoljan da ošteti strukturu perja morskih ptica, čime se smanjuje vodonepropusnost, plovnost i termoregulacija perja.
Promene u boji i intenzitetu svetlosnog zagađenja tokom poslednjih nekoliko decenija rezultiraju složenim i nepredvidivim efektima na vid životinja, pokazuju nova istraživanja. Populacija moljaca, koji su vitalno važni oprašivači, jer imaju sličan procenat oprašivanja kao i pčele, opada širom Evrope, ali ovo se posebno odnosi na noćne vrste, sa sve većim dokazima o povezanosti sa svetlosnim zagađenjem.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije obaveštava javnost i nadležne institucije da u martu uveliko počinje gnežđenje ptica dupljašica i drugih šumskih vrsta. Početkom aprila pristižu i selice sa juga, te je neophodno u potpunosti zaustaviti seču šuma jer se time krši više članova Zakona o zaštiti prirode i međunarodni propisi koje je Republika Srbija potpisala i u parlamentu ratifikovala.
Zbog pandemije virusa kovid-19 oko 1,56 mlijardi zaštitnih maski završilo je u morima i okeanima, objavila je organizacija Okeani Azije upozoravajući da će to imati teške posledice za morski život, jer je potrebno 450 godina da se maske razgrade.
Farbanjem jedne od tri lopatice vetroturbina u crno sprečilo bi stradanje ptica u fatalnim sudarima sa „krilima“ vetrenjača, tvrde iz Norveškog instituta za istraživanje prirode.
