Hrvatska elektroprivreda pokrenula je postupak procene uticaja na životnu sredinu za reverzibilnu hidroelektranu Vinodol. Projekat predviđa izgradnju gornjeg akumulacionog bazena Razromir i povezivanje sa postojećim Tribaljem. Postrojenje bi skladištilo višak energije pumpanjem vode, a proizvodilo struju u periodima najveće potrošnje. Sledi javna rasprava o studiji.
Ako se pored postojećih hidroeletrane (koja nije reverzibilna) naknadno dograde pumpe koje će da vraćaju deo vode (koja je protekla kroz turbine) u gornje akumulaciono jezero, možemo klasičnu hidroelektranu da pretvorimo u delimično reverzibilnu hidroelektranu. Tako bi se sa manje novca i za kraće vreme postigne isti efekat reverzibilnosti kao i efekat koji treba da donese RHE Đerdap 3. Dogradnja delimične reverzibilnosti na postojeće klasične hidroelektrane predstavljalo bi daleko bolje tehničko rešenje od investiranja u baterije i baterijske sisteme.
Sa JICA-om su usaglašena ključna pitanja za realizaciju projekta RHE Bistrica, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović nakon razgovora sa novoimenovanim generalnim direktorom Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA) za Srednji Istok i Evropu, Tanakom Kotarom, koji je naglasio spremnost japanske strane da tokom specijalizovane izložbe EXPO 2027 u Beogradu svečano potpiše Ugovor o zajmu za izgradnju ove hidrocentrale.
Projekat Đerdap 3 predviđa izgradnju reverzibilne hidroelektrane koja bi skladištila energiju pumpanjem vode u gornje akumulacije i njenim vraćanjem kroz turbine. Sa snagom do 2.400 MW, sistem tunela i veštačkih jezera mogao bi postati najveći energetski objekat u Srbiji nakon Đerdapa 1 i 2.
Priprema tehničke dokumentacije je u završnoj fazi, raspisan je i prvi tender za pripremne infrastrukturne radove, a nakon donošenja rešenja Vlade Republike Srbije o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju zemljišta i objekata, aktivno se razgovara sa predstavnicima opštinskih uprava Nova Varoš i Priboj, na čijem području će biti izgrađena RHE Bistrica. Intenzivnoj izgradnji doprinosi i dobra saradnja i aktivna komunikacija ministarstava, opština i EPS.
Nakon modernizacije vredne oko 35 miliona evra, drugi agregat reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta ušao je u probni rad. Obnova, sprovedena posle 43 godine obuhvatala je modernizaciju opreme i upravljanja, a povećala je sigurnost elektroenergetskog sistema.
„Sada je važno da što pre imamo zaključke japanske strane u vezi sa tehničkim parametrima urađene projektne i planske dokumentacije, da se ubrzaju aktivnosti na obezbeđivanju finansiranja i da dobijemo jasan vremenski okvir“, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović predstavnicima delegacije JICA ističući da je cilj Srbije da ove godine otpočnemo pripremne radove, a da početkom 2027. imamo izdatu i građevinsku dozvolu za glavne radove za RHE Bistrica.
Brana Wasserfallboden u austrijskim Alpima će se dozidati 9 m kako bi se izgradila reverzibilna hidroelektrana Limberg III. Projekat dodaje 480 MW fleksibilne energije, povećava zapreminu akumulacije na 93,9 miliona m³ i doprinosi stabilizaciji evropske elektroenergetske mreže. Doka obezbeđuje oplatna rešenja i skele za preciznu i sigurnu izgradnju u ekstremnim planinskim uslovima.
Hidroelektrane imaju važnu ulogu, a reverzibilne HE možda i najvažniju ulogu u energetskoj tranziciji, čuvajući energiju iz drugih OIE doprinose smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva, povećanju udela zelene energije i smanjuju uvoza električne energije, ali i povećavaju učešće zelene energije u energetskom miksu“ rekao je Milan Aleksić, savetnik ministra u MRE otvarajući MSK Hidroelektrane – važna karika energetske tranzicije. Petar Đokić, ministar energetike i rudarstva Republike Srpske istakao je da Republika Srpska ima kvalitetan vodni potencijal koji se može koristiti za proizvodnju električne energije, da je tek 36 odsto iskorišćeno i ukazao da će maksimalna iskorišćenost vode ostvariti pozitivan uticaj na klimatske tokove.
Reverzibilna hidroelektrana Bistrica, čije je puštanje u rad planirano za 2032. godinu, predstavlja važan korak ka stabilnijem elektroenergetskom sistemu Srbije. Ova elektrana omogućava i proizvodnju i skladištenje energije, što je ključno za balansiranje sistema sa sve većim udelom vetro i solarnih izvora.
Završena je prva faza revitalizacije RHE Bajina Bašta. Prvi obnovljeni agregat u reverzibilnoj hidroelektrani Bajina Bašta počeo je probni rad 6. januara, nakon 42 godine od izgradnje. Revitalizacija povećava pouzdanost i produžava radni vek sistema EPS-a. Početkom februara, Tošiba će EPS-u predati prvi obnovljeni agregat, dok obnova drugog agregata počinje 1. marta.
Tim JICA će u poseti Srbiji boraviti mesec dana, a naredne nedelje posetiće lokaciju buduće reverzibilne hidroelektrane Bistrica. Plan je da pripremni radovi započnu u 2026. godini, rekla je Đedović Handanović.
