U toku je projektovanje i izgradnja Reverzibilne hidroelektrane (RHE) Bistrica. Hidroelektrana Bistrica će biti jedna velika baterija – akumulator energije.

Po sunčanom danu, svi instalirani solarni paneli proizvode električnu energiju i tada se u elektromreži pojavi višak električne energije. Elektomreža nije projektovana tako da može da izdrži velike viškove energije, jer dolazi do pregrevanja delova mreže i iskakanja električnih sklopki.

Kada se u elektromreži pojavi višak električne energije, taj višak će se iskoristiti za pogon pumpi u RHE Bistrica, koje će vodu iz donjeg jezera vraćati u gornje akumulaciono jezero. Dakle, umesto da akumuliramo višak električne energije u nekoj bateriji, kada naiđe period oblačnih i kišnih dana i povećan vodostaj, povećaćemo količinu vode u gornjem akumulacionom jezeru, a ta voda će se iskoristiti za povećanu proizvodnju struje kada ona bude najpotrebnika u elektroenergetskom sistemu.

Od svih hidroelektrana, koje trenutno rade u Srbiji, samo je hidroelektrana Bajina Bašta reverzibilna.

Ako se pored hidroeletrane (koja nije reverzibilna) naknadno dograde pumpe koje će da vraćaju deo vode (koja je protekla kroz turbine) u gornje akumulaciono jezero, možemo klasičnu hidroelektranu da pretvorimo u delimično reverzibilnu hidroelektranu. Dograđene pumpe ne moraju imati nikakve veze sa postojećom hidroelektranom, one bi se automatski uključivale kada se u elektromreži Srbije pojavi višak električne energije.

Planira se da i potencijalna hidroelektrana Đerdap 3 bude reverzibilna. Pregovori sa Rumunijom oko izgradnje RHE Đerdap 3 traju duže od pet godina. Dakle, izgradnja RHE Đerdap 3 je na dugom štapu i ne zavisi samo od države Srbije. Prema zvaničnim podacima, izgradnja Reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 koštala bi 2,63 milijarde evra a izgradnja bi trajala do 2038. godine.

Dogradnjom delimične reverzibilnosti na postoječe hidroelektrane u Srbiji, mogao bi da se sa manje novca i za kraće vreme postigne isti efekat reverzibilnosti kao i efekat reverzibilnosti koji treba da donese RHE Đerdap 3. S obzirom na tu činjenicu, svrsishodno bi bilo krenuti u dogradnju delimične reverzibilnosti na postojeće klasične hidroelektrane u Srbiji.

Rešenje za višak energije iz solara – ekološki bolje od baterija

Uopšte nije problem da li će se u Srbiji dobijati velika količina električne energije iz solarnih elektrana. Problem je samo šta su elektroenergetski sistemi po sunčanom danu suočeni sa velikom količinom električne energije, pa na primer, dolazi do toga da vlasnici takvih obnovljivih izvora energije proizvedenu struju nude besplatno ili je na berzi nude po negativnoj ceni (plaćaju onome koje preuzme). U Češkoj se desio slučaj da su, zbog toga što elektromreža nije mogla da izdrži tako veliki priliv električne energije usred leta morali da isključe svoju najveću solarnu elektranu.

Naravno, ta besplatna ili električna energija sa negativnom cenom mogla bi da se upotrebi za pogon pumpi, koje vodu vraćaju u gornje akumulaciono jezero.

Najpre, bi trebalo uraditi jedan pilot projekat, dograditi delimičnu reverzibilnost pored jedne manje hidroelektrane, pa ako se to pokaže kao dobra stvar, dograđivati delimičnu reverzibilnost i pored ostalih hidroelektrana u Srbiji.

Dugoročno gledano, dogradnja delimične reverzibilnosti na postojeće klasične hidroelektrane predstavljalo bi daleko bolje tehničko rešenje od investiranja u baterije i baterijske sisteme. Jer, baterije imaju svoj rok upotrebe. A odlaganje i reciklaža istrošenih baterija bitno zagadjuje životnu sredinu. Kod reverzibilne hidroelektrane nema zagadjivanja životne sredine, pa se zbog toga reverzibilna hidroelektrana može smatrati jednom velikom ekološkom baterijom.

(Napomena: Mr Tomislav Perić, dipl. inženjer mašinstva je licencirani energetski menadžer)