Svetska banka prognozira rast cena sirovina od 23 odsto u 2026. godini, uz poskupljenje energenata od 32 odsto i nafte Brent na prosečnih 91 dolar po barelu. Sukobi na Bliskom istoku, poremećaji u snabdevanju i klimatski rizici dodatno ugrožavaju tržišta, podstiču inflaciju i povećavaju rizik od prehrambene krize.
Rudna renta u Srbiji ostaje niska zbog političkih pritisaka i međunarodnih odnosa, uprkos kritikama javnosti i pokušajima države da je poveća. Naknade variraju od 1 do 7%, najviše za naftu i gas, dok metalične sirovine plaćaju oko 5%. Stručnjaci upozoravaju na potrebu boljeg zakonodavstva i institucionalnog okvira za efikasnu eksploataciju i raspodelu prihoda.
Vlada Srbije uvela je kvantitativno ograničenje izvoza otpada od gvožđa i čelika za 2025. godinu, sa godišnjom kvotom od 30.000 tona. Ova mera, doneta na zahtev domaće industrije zbog nestašice sirovina, primenjivaće se od 1. januara do 31. decembra. Kvota se deli na kvartalne izvozne limite, dok jedan subjekt može izvoziti najviše 45% kvartalne kvote.
Zapad više ne uvozi ruske resurse? Pa ne baš. Uvozi one koje ne može da nađe drugde, poput uranijuma i tianijuma. Sada Putin preti zabranom izvoza. A to bi teško pogodilo i Zapad i Rusiju.
Najvećoj evropskoj ekonomiji ne ide dobro – trenutno stagnira. A postoji i jedan problem: Nemačka sve više zavisi od uvoza važnih sirovina.
Nova uprava Ministarstva energetike, na čelu sa novim ministrom Damirom Habijanom, ima, prema za sada nezvaničnim informacijama, mnogo veći nivo volje da reši nerešene izazove. Možda i ne bi bilo loše da se oživi ideja o međuresornom telu za energetiku i poljoprivredu koje bi se bavilo tim sektorom.
Godinama se smatralo da je Ukrajina širom sveta poznata kao „žitnica Evrope“. Ali po pojedinim procenama veliko bogatstvo se nalazi pod zemljom. Međutim, izbijanjem rata veliki delovi ovog blaga su pod ruskom kontrolom, što značajno slabi ukrajinsku ekonomiju.
Cilj pregovora između EU I SAD je da se ojačaju lanci snabdevanja za kritične sirovine potrebne za proizvodnju baterija za električna vozila. Kada se zaključi sporazum o kritičnim mineralima, EU će imati isti status prema američkom Zakonu o smanjenju inflacije kao zemlje sa kojima su SAD zaključile sporazum o slobodnoj trgovini.
Evropska komisija predstavila je Akt o kritičnim sirovinama, kojim će pokušati da smanji zavisnost od Kine. Postavljeni su ciljevi i ustanovljen međunarodni „klub“ partnera u ovom poduhvatu.
Sirovine će od ove godine u Nemačku moći da se izvezu samo po novim pravilima koje propisuje tamošnji zakon, ne odnosi se na izvoz gotovih proizvoda. Ova nova pravila su uvertira za evropsku direktivu. U startu pogađaju 3.000 firmi iz Srbije. Zakon prvenstveno propisuje uspostavljanje menadžmenta rizika. Oni koji su u dobavljačkom lancu moraće da ispunjavaju standarde koji se tiču zagađujućih susptanci, upotrebe žive i prekograničnog kretanja otpada i njegovog odlaganja.
Dok se SAD brzo udaljavaju od uvoza ruskih energenata, EU – jednom od ključnih trgovinskih partnera Rusije – potrebno je više vremena da se odvoji od ruskog gasa, nafte i uglja, uprkos pojačanoj kontroli nad zemljom koja je napala Ukrajinu krajem februara. Podaci o uvozu pokazuju koliko je zaista velika razlika u njihovoj energetskoj zavisnosti od Rusije Eu i SAD.
Od ukupne količine otpada koji se se uveze u Srbiju, gotovo 60 odsto, oko 147.000 tona, čini papirna i kartonska ambalaža koja predstavlja isplativ resurs za kompanije recikler
