Godinama se smatralo da je Ukrajina širom sveta poznata kao „žitnica Evrope“. Ali po pojedinim procenama veliko bogatstvo se nalazi pod zemljom. Međutim, izbijanjem rata veliki delovi ovog blaga su pod ruskom kontrolom, što značajno slabi ukrajinsku ekonomiju.
Cilј pregovora između EU I SAD je da se ojačaju lanci snabdevanja za kritične sirovine potrebne za proizvodnju baterija za električna vozila. Kada se zaključi sporazum o kritičnim mineralima, EU će imati isti status prema američkom Zakonu o smanjenju inflacije kao zemlje sa kojima su SAD zaključile sporazum o slobodnoj trgovini.
Evropska komisija predstavila je Akt o kritičnim sirovinama, kojim će pokušati da smanji zavisnost od Kine. Postavljeni su ciljevi i ustanovljen međunarodni „klub“ partnera u ovom poduhvatu.
Sirovine će od ove godine u Nemačku moći da se izvezu samo po novim pravilima koje propisuje tamošnji zakon, ne odnosi se na izvoz gotovih proizvoda. Ova nova pravila su uvertira za evropsku direktivu. U startu pogađaju 3.000 firmi iz Srbije. Zakon prvenstveno propisuje uspostavljanje menadžmenta rizika. Oni koji su u dobavljačkom lancu moraće da ispunjavaju standarde koji se tiču zagađujućih susptanci, upotrebe žive i prekograničnog kretanja otpada i njegovog odlaganja.
Dok se SAD brzo udaljavaju od uvoza ruskih energenata, EU – jednom od ključnih trgovinskih partnera Rusije – potrebno je više vremena da se odvoji od ruskog gasa, nafte i uglja, uprkos pojačanoj kontroli nad zemljom koja je napala Ukrajinu krajem februara. Podaci o uvozu pokazuju koliko je zaista velika razlika u njihovoj energetskoj zavisnosti od Rusije Eu i SAD.
Od ukupne količine otpada koji se se uveze u Srbiju, gotovo 60 odsto, oko 147.000 tona, čini papirna i kartonska ambalaža koja predstavlјa isplativ resurs za kompanije recikler
To da kineska privreda povećava proizvodnju električnih vozila, a da nemački naučnici upozoravaju na opasnost da to može da poveća emisiju štetnih gasova uopšte nije nelogično, kaže Darko Gigić, glavni i odgovrni urednik revije SAT plus, analizirajući za Energiju Balkana sve očigledniju kinesku dominaciju u svetskoj proizvodnji EV, ali i ekološke aspekte proizvodnje – ne samo metala potrebnih za automobile i baterije već i same električne energije koju će ta vozila trošiti.
Indikator materijalnog otiska koji su razvili Australijski i evropski istraživači, trebalo bi da pomogne državnim institucijama da prate svoj materijalni otisak i tako pravovremeno odreaguju ukoliko ima potrebe. Ovaj alat će najviše značiti zemljama sa visokim ličnim dohotkom koje zbog svog standard imaju i najveći materijalni otisak.
Evropsku uniju bi skupo koštalo smanjenje uvoza iz Kine. I pre pandemije i haosa koji se tako stvorio u globalnom lancu snabdevanja, u EU se počelo govoriti o „strateškoj autonomiji” u odnosu na uvoz. Ali, kada se izračunaju posledice, to bi bilo veoma, veoma skupo.
Automobili će biti mnogo skuplji. Proizvođači i vozači treba da se pripreme. Dinamika porasta troškova i opadanja proizvodnje može prebrzo postati problematična. Već sada skoro 40% onih koji su nameravali da kupe automobile su odložili kupovinu.
