Ruda gvožđa, koja se vadi sa dubine od oko jednog kilometra u blizini grada Dnjiprorudna u Zaporoškoj oblasti, veoma je cenjena jer sadrži više od 60 odsto gvožđa. Pre rata najveći deo ove strateški važne sirovine, 4,5 miliona tona godišnje, izvozio se u Evropu – u Slovačku, Češku i Austriju. Ti rudnici su Ukrajini svake godine donosili devize u vrednosti od 200 miliona evra. Trećina izvađene rude prerađena je u čeličani u Zaporožju i gotov proizvod se izvozio.
Ali od prošlog leta ništa se nije dogodilo: Dnjiprorudne, grad koji se nalazi južno od presušenog akumulacionog jezera Kahovka, pod ruskom je okupacijom. Sada strateški važne sirovine idu u Rusiju. Ukrajinski, slovački i češki investitori su praktično ostali bez posla.
Bez sirovina nema deviza
Izvoz željezne rude za metalurgiju smanjen je prošle godine za 60 odsto u odnosu na godinu ranije, saopštila je ukrajinska Uprava carina.
To je u velikoj meri posledica ruske okupacije. Stručnjaci kanadskog trustova mozgova SecDev procenjuju ukupnu vrednost sirovina pronađenih na okupiranim teritorijama na oko 12 triliona američkih dolara. Na ovim prostorima nema samo rude gvožđa, već postoje i nalazišta drugih sirovina neophodnih za metalsku industriju, kao što su kameni ugalj, titanijum i mangan. A to područje je bogato i zlatom, prirodnim gasom, naftom, kaolinom, solju, gipsom i uranijumom.
Najveće ležište rude gvožđa je Krivoroški basen i postrojenja za preradu i dalje su pod kontrolom vlade u Kijevu, ali su stalna meta sistematskih artiljerijskih napada iz susednih oblasti koje je okupirala Rusija.
„Politička kalkulacija Moskve je pre svega da uništi ekonomski potencijal Ukrajine. Za ovo nije bitno da li su resursi posedovani ili uništeni artiljerijom“, kaže Jaroslav Šalilo sa Nacionalnog instituta za strateške studije u Kijevu. Ovaj ekonomski stručnjak govori o dramatičnim posledicama smanjenja resursa za ukrajinsku proizvodnju čelika. 2021.godine Ukrajina je izvezla oko 20 miliona tona metalurških proizvoda, a samo 2,5 tone je izvezeno u prvoj polovini ove godine. Ako se ovo preračuna na celu godinu, onda je to smanjenje od skoro 80 odsto.
Problemi zbog ruske blokade
Oko 80 odsto ukrajinskog uglja nalazi se na severu zemlje u oblastima pod ruskom okupacijom. A nalazišta posebno vrednog antracita su čak pod 100 odsto ruskom kontrolom, pa Ukrajina mora da ga uvozi za svoje potrebe iz zemalja poput SAD i Južne Afrike.
Ali to nije lako zbog ruske blokade ukrajinskih luka na Crnom moru. Prevoz je znatno skuplji jer se zbog blokade koriste luke u susednim zemljama poput Poljske ili Rumunije, a zatim se sirovine dalje transportuju železnicom. Ukrajinska teška industrija ima isti problem pri izvozu svojih proizvoda, pa to značajno utiče na njenu konkurentnost na svetskom tržištu.
Konkurencija za sirovine budućnosti?
Olivija Lazard iz briselskog istraživačkog centra Karnegi Evropa smatra da su ukrajinske sirovine najvažniji motiv za rusku invaziju. Ona podseća i: „Moskva, uz pomoć Vagnerovih plaćenika, već godinama u Africi nabavlja ne samo zlato i dijamante, već i sirovine neophodne za zelenu transformaciju, poput litijuma, kobalta i drugih retkih zemnih metala.
Nekoliko meseci pre ruskog napada na Ukrajinu, u julu 2021. godine, Evropska unija je zaključila strateško partnerstvo za sirovine sa Kijevom. Prema ekspertima, na listi EU kritičnih sirovina neophodnih za „zelenu transformaciju“ nalazi se 30 stavki.
„Rusija sebe vidi kao ključnog igrača u snabdevanju energijom, hranom i vodom, obzirom na sve manje resursa u svetu. Sada, na primeru suspendovanog sporazuma o žitu, vidimo kako globalna bezbednost snabdevanja postaje talac ruskih ambicija“, smatra Lazard.
Bitka za litijum
Jedna od najtraženijih sirovina je litijum, koji je neophodan za proizvodnju baterija za mobilne uređaje i automobile. Ukrajina se reklamira „kao najveće nalazište litijuma u Evropi“. Međutim, konkretne brojke nisu poznate. „To je državna tajna“, rekao je za DW, Dmitro Kaščuk iz ukrajinske kompanije Geological Investment Group.
Moskva je već zaplenila dva od četiri poznata ukrajinska nalazišta litijuma. Lokalitet Kruta Balka u regionu Zaporožja zauzet je od proleća 2022. godine, a lokalitet Ševčenkove u Donjeckoj oblasti nalazi se samo nekoliko kilometara od linije fronta. Zbog toga se povukao jedan investitor iz Australije koji je bio zainteresovan za to područje pre početka rata.
Najveći potencijal se vidi u grafitu i titanijumu. „Grafit se koristi u proizvodnji baterija i veoma je tražena sirovina“, objašnjava ovaj stručnjak. Doduše, dva nalazišta grafita su pod ruskom kontrolom, ali se na ostala četiri već se uspešno radi, ističe Kaščuk.
Najbolje šanse vidi kod Titansa. Ukrajina već čini sedam odsto ukupne svetske proizvodnje i stoga je među prvih pet proizvođača i ova tendencija se stalno povećava.
Izvor: dw.com
