Nalazište od milion tona, otkriće kod rudnika u Švedskoj, moglo bi da okonča zavisnost EU od Rusije i Kine. Pronađeni su retki materijali od vitalnog značaja za proizvodnju tehnologije.
Biomasa kao alternativni obnovljivi izvor energije, našao je put u primeni kod proizvodnje čelika. Biomasa predstavlja glavnu podršku prilikom proizvodnje davajući efekat skoro nulte emisije štetnih gasova i CO2. Na ovaj način biomasa daje doprinos u očuvanju životne srediine i nosi se sa izazovima klimatskih promena.
Ocenjujući da će u narednim godinama metrička tona čelika, verovatno, biti skuplja od 600 dolara T.V. Narendran, generalni direktor kompanije Tata Stil primetiokaže da bi na rast cena čelika mogle da utiču i tarife na ugljenik u Evropi. Svetska asocijacija za čelik procenjuje da će rast potrošnje čelika ove godine dolaziti i iz drugih zemalja osim Kine.
Cena rude gvožđa nastavlja da pada i još nije dostigla dno, tvrde analitičari. Mesečna proizvodnja čelika u Kini opada, pošto su stroge kontrole proizvodnje i ograničenja u potrošnji energije umanjili i ponudu i potražnju. Dugoročno, analitičari predviđaju dalji pad cena u godinama koje dolaze, na 65 dolara po toni do 2025. i na 52 dolara po toni do 2030. godine.
Kompanije S SAB, Vatenfol i LKAB proizvele su prvi bezfosilni čelik u svetu. Projekat Hibrit podrazumeva bezfosilnu prozivodnju čelika upotrebom „100 posto vodonika“ umesto uglja i koksa. Sektor čelika je, inače, „najveći industrijski potrošač uglja, kojim podmiruje oko 75 posto svojih potreba za energijom”, pokazuju podaci IEA.
Jedan nov međunarodni instrument, koji hoće da instalira Evropska unija, trebalo bi da doprinese smanjivanju emisije CO2 širom sveta. Reč je o globi koju će EU naplaćivati na svojim granicama, svima koji unose previše CO2.
Ukupne direktne emisije iz globalnog sektora gvožđa i čelika moraju da padnu za više od 50% do 2050. u odnosu na 2019. kako bi se ispunili ciljevi Pariskog sporazuma, smatraju u IEA. Idustrija čelika ima 70 milijardi dolara zarobljenih u potencijalno zastareloj tehnologiji, a još gradi visoke peći na ugalj, koji će zastareti zbog emisije CO2.
Porast potražnje za metalima i cena elemenata retke zemlje mogli bi da otežaju dostizanje klimatskih ciljeva. Gvožđe je dostiglo rekordnu cenu prošle nedelje, bakar je tokom protekle godine udvostručio cene. Sve veći apetit za električnim automobilima, solarnim panelima, baterijama i energetskom infrastrukturom – kako bi se smanjila potrošnja fosilnih goriva učinili su metale poput bakra i nikla ključnim materijalima.
