Biogasna postrojenja su tokom poslednjih nekoliko kriza kroz koje smo globalno prošli upala u tržišne izazove.

Naravno, bila je to kriza snabdevanja, što je uticalo na cene energenata, ali i na cene poljoprivrednih sirovina. Nova uprava Ministarstva energetike, na čelu sa novim ministrom Damirom Habijanom, ima, prema za sada nezvaničnim informacijama, mnogo veći nivo volje da reši nerešene izazove, najverovatnije iz dva razloga.

Ulazimo u poslednji deo predizborne kampanje pred sam njen finiš, ali su spoljnopolitičke tačke, koje utiču na cenu biogasnih postrojenja, daleko su od rešavanja, bar u srednjem roku.

Šteta u broju glasova

Ipak, mi ćemo se držati unutrašnjeg plana. Kada govorimo o unutrašnjoj politici, nijednoj zdravoj administracija nije u interesu da se poljoprivrednici pobune na ulicama, ako bi mogla nešto konkretno da učini kako bi im pomogla.

Ukoliko poljoprivrednici izađu na ulice u znak solidarnosti sa francuskim i nemačkim kolegama, logično je pretpostaviti da bi na ulice izašli iz solidarnosti sa propalim biogasnim postrojenjima, od kojih svako „vuče” po nekoliko saradnika iz sektora poljoprivrede. Za svakoga ko se brine o broju glasova, nije teško izračunati percepciju, ali i štetu u broju glasova.

Za razliku od prethodne ministarske administracije, koja se, prema pisanju medija, više bavila posebnim političkim i ličnim interesima nego sektorskim, sada su u toku pregovori o izmenama uredbe o obnovljivim izvorima energije i kogeneraciji, ali i o primeni modela koji je primenjen na sektor građevinarstva u uslovima krize cena sirovina i sektora rada, izmenom Zakona o obligacionim odnosima.

Naime, sticajem objektivnih okolnosti, građevinarima je priznata promena cene izvođenja radova. Ovakvo rešenje za biogasna postrojenja, kojima je cena poslovanja poslednjih godina porasla i do 170 odsto, značilo bi mogućnost kompenzacije cene do prestanka ugovornog odnosa koji imaju sa Hrvatskim operatorom transportnog sistema (HROTE). Ima i onih koji su u sukobu sa bivšom ministarskom administracijom ostali u ugovorenoj obavezi, a električnu energiju nisu prodavali potpuno po tržišnim osnovama, takvih je tek jedna trećina.

Stoga će se, u cilju sveobuhvatnog rešavanja problema sektora, postaviti pitanje rešavanja problema sa kojima se suočavaju ostali učesnici na tržištu. A njih je blizu 70 odsto i postoji veliki strah od napuštanja tržišta, što bi bila velika šteta.

Naime, u Hrvatskoj postoji još 41 gasno postrojenje, a u biznis biogasa uloženo je više milijardi kuna. Ako bi 70 odsto njih propalo, to bi izazvalo veoma veliku štetu. I za energetski, poljoprivredni i zdravstveni sektor. Ponovno pokretanje napuštenih pogona, ukoliko bi se ugasilo toliko postojećih, koštalo bi neuporedivo više nego što je do sada uloženo, kroz privatne inicijative, kao i direktne i indirektne budžetske podsticaje.

Oni su se obavezali na nulti otisak

Hrvatska se sa jedne strane, kao deo evropske energetske i zelene politike, obavezala se da će postići nizak, čak nulti otisak ugljen-dioksida u atmosferi do 2050. godine. U tu svrhu, evropske politike su predložile dobar i održiv energetski miks u kojem bi biogasna postrojenja igrala veliku ulogu jer proizvode i gas i struju. Struju u delu godine kada je nestašica, a gas u ostatku godine. Takođe, ova postrojenja mogu da rade gotovo bez prestanka, za razliku od postrojenja koja proizvode energiju iz sunca i gasa.

Ne samo da su nezamenljivi deo energetskog miksa, biogasna postrojenja su, sa druge strane, veoma važan deo poljoprivrednog i zdravstvenog sistema. Uglavnom u pogledu zbrinjavanja nusproizvoda prerađivačke i stočarske proizvodnje, u cilju postizanja visokog udela samodovoljnosti i samoodrživosti, što su teme koje su, poput cena gasa i izazova u snabdevanju, postale izuzetno važne od početaka agresije na Ukrajinu.

Koliko je sektor doprineo u Evropi, ali i Hrvatskoj, u tom smislu, mogli smo da vidimo tokom pandemije afričke svinjske kuge. Svaka poljoprivredna pandemija stvara veliku količinu poljoprivrednog otpada koji treba odložiti, tačnije bi struka istakla da se radi o otpadnim proizvodima, u ovom slučaju u stočnom fondu. Ovi nusproizvodi se odlažu na jedini efikasan način za zdravlje stoke i životne sredine, kao sirovina u biogasnim postrojenjima.

Za nadati je da novi vetrovi neće se zaustaviti na izborima i da će nova dobra volja obe strane značiti kreiranje dugoročnije politike i preduslova za nove investicije u proizvodnju energije iz biogasnih postrojenja, skladištenje energije i sirovina za proizvodnju, ali i transport do postrojenja i energetskih sistema.

Možda ne bi bilo loše da se oživi ideja o međuresornom telu energetike i poljoprivrede koje će se baviti ovim sektorom?

Deo održivog energetskog miksa

Biogasna postrojenja proizvode struju u delu godine kada je nestašica, a gas u ostatku godine. Takođe, mogu da rade gotovo neprekidno, za razliku od onih koje proizvode energiju iz sunca i gasa.

Izvor: Poslovni.hr