SAD uvodi nove carine od 50% na preko 400 proizvoda od čelika i aluminijuma, uključujući autodelove, kućne aparate i industrijsku opremu. Mera ima za cilj zaštitu domaće industrije, uprkos protivljenju proizvođača poput Tesle zbog nedostatka domaćih kapaciteta.
Zbog uvođenja 125% uvoznih tarifa u SAD, Kina preusmerava izvoz korišćenog jestivog ulja ka Evropi i azijskim zemljama poput Koreje, Tajlanda i Indije. SAD, dosadašnje najveće tržište, više nije isplativo, dok EU postaje ključna destinacija zbog obavezne upotrebe održivog avionskog goriva (SAF). Istovremeno, kineska domaća potražnja za ovom vrstom ulja raste zbog otvaranja novih SAF postrojenja, što dodatno smanjuje izvoz. Očekuje se pad kineskog izvoza korišćenog ulja za 20–40% mesečno u narednom periodu.
Trampove nove tarife izazvale su neizvesnost među investitorima tokom sezone finansijskih izveštaja za prvi kvartal 2025. godine. Velike evropske kompanije poput Maerska, Shell-a, Volkswagena, Lufthanse i Novo Nordiska mogle bi da pretrpe značajne posledice zbog poremećaja u globalnoj trgovini i potencijalnih kontramera. Dok se neke firme već suočavaju s padom profita i potražnje, investitori pažljivo prate kako će se situacija razvijati i koliko će tarife dugoročno uticati na tržište.
Hrvatski distributeri gasa upozoravaju da tarife nisu revidirane četiri godine, dok su operativni troškovi značajno porasli, ugrožavajući održivost sistema. Zbog ograničenih prihoda, ulaganja u mrežu su obustavljena, što povećava rizik kvarova. Distributeri traže prilagođavanje tarifa, ističući da bi uticaj na krajnje cene bio minimalan, dok bi stabilnost snabdevanja bila osigurana.
Carine na kanadsku naftu, koje je objavio predsednik SAD-a Donal Tramp, mogle bi dovesti do smanjenja broja rafinerija i viših cena gasa na srednjem zapadu SAD. Analitičari predviđaju da bi Meksiko mogao da se odluči za preusmeravanje izvoza u Aziju i Evropu, značajno smanjujući isporuke u SAD. Kupci nafte na Srednjem zapadu gotovo bi sigurno platiti cenu tarifa, zahvaljujući ograničenoj zamenljivosti kanadske sirove nafte drugim naftama, što bi dovelo do snažnog uticaja na maloprodajne cene. Uprkos nametu od 10 odsto, malo je verovatno da će tokovi kanadske sirove nafte u SAD biti poremećeni.
Tarife na kineski izvoz u Sjedinjene Američke Države, koje Tramp preti da nametne, dovešće do kontramera od strane kineskog rukovodstva, a LNG je jedan od najidealnijih ciljeva. U slučaju eskalacije trgovinskog rata između Vašingtona i Pekinga, kineski kupci – ne samo da mogu da zaustave ili smanje kupovinu američkog LNG-a, već i direktno da preprodaju količine namenjene uvozu, izbegavajući finansijski namet, smatraju analitičari.
U Bugarskoj najavu poskupljenja struje za domaćinstva od dva odsto, od 1. jula, energetski stručnjaci vide kao političku odluku. Poručuju da ovakav stav Saveta ministara, ne samo da neće rešiti problem deficita u Fondu za bezbednost elektroenergetskog sistema, već energetskog regulatora stavlja u ćorsokak. Ostaje opcija sa prihvatanjem poverenja da će na jesen Vlada, ko god da je, pokriti manjak u FSES-u, a nova odluka komisije o ceni će biti takva da neće dozvoliti nagomilavanje dodatnog deficita, smatraju analitičari.
Regulatorna komisija za energiju u Federaciji Bosne i Hercegovine (FERK) je na sednici održanoj, 29. aprila, odbila da da saglanost za uvođenje blok tarifa prilikom obračuna potrošnje struje za domaćinstva.
Uvođenje blok tarife za električnu energiju nosi sa sobom niz zamki i potencijalnih problema koji bi mogli značajno uticati na različite segmente stanovništva. Jedna od njih je i činjenica da bi isti tarifni model mogao da rezultira jednakim računima za struju za osobe koje poseduju više nekretnina, bez obzira na stvarnu potrošnju energije.
Predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković poručio je da neće biti poskupljenja struje za 75 odsto stanovništva. Za ove građane Republike Srpske cena električne energije se nije promenila i neće se menjati do kraja 2024. godine. Ja odgovorno tvrdim danas da nema nikakve promene cene električne energije, niti je vezano za odluku Ustavnog suda, naglasio je Višković.
Obračun utrošene električne energije krajnjim kupcima iz kategorije potrošnje „Domaćinstva“ u Srpskoj zasnivaće se na novoutvrđenim tarifnim stavovima koji će se primenjivati od 1. januara 2023. godine, podjednako tokom cele godine i zavisiće od količine potrošene električne energije po opsezima.
Regulatorna komisija za energetiku Republike Srpske (RERS) odobrila je primenu novih cena u zavisnosti od opsega potrošnje kod krajnjih kupaca. Od 1. januara 2023. godine, potrošnja električne energije u Republici Srpskoj će se obračunavati po jedinstvenoj tarifi, što će povećati račune za struju građanima.
