Sukob SAD-a, Izraela i Irana poremetio je ključne energetske i transportne rute, ističući Srednji koridor kao glavnu alternativu između Evrope i Azije. Region Južnog Kavkaza dobija strateški značaj, ali nestabilnost i političke tenzije, posebno između Irana i Azerbejdžana, predstavljaju ozbiljan rizik za njegov razvoj.
Bugarski predsednik Rumen Radev kritikovao je odluku vlade da poveća tarife za tranzit ruskog gasa, upozoravajući da bi to moglo da dovede do bankrota nacionalnog gasnog operatera Bulgartransgaz, prenosi Bugarska nacionalna televizija (BNT). Odluka Bugarske da poveća naknadu za tranzit ruskog gasa doneta je radi postizanja kratkoročnog cilja – nije cilj da se „kazne“ Srbija ili Mađarska, nego je rezultat pogrešnih procena i nesposobnosti vlasti, smatra Stanislav Bačev, bugarski politikolog, stručnjak za međunarodne odnose i geoenergetiku.
Bugarska je uvela naknadu od 20 leva (10,76 dolara), po megavat satu za tranzit ruskog gasa, što bi moglo da obezbedi do tri milijarde leva godišnje, ali opterećuje Srbiju i Mađarsku. Biće pogođeni i neki krajnji korisnici u Bugarskoj koji se i dalje snabdevaju ruskim gasom, kao što je Lukoil Neftohim. Ova politika će imati indirektan efekat u celoj Istočnoj Evropi, jer će preusmeravanje trgovaca na alternative ruskom gasu poremetiti tržište, a samim tim i cene.
Da bi pokazali kako im u potvrdi budućeg partnerstva Rusija nije kamen spoticanja predsednik SAD Džozef Bajden i odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel su kao keca iz rukava iskoristili Kijev, obećavajući da će naterati Moskvu da kroz ovu zemlju nastavi sa tranzitom gasa. Za Ukrajinu ovo je obećanje bez pokrića.
Na distributivnoj i prenosnoj mreži u crnogorskom elektroenergetskom sistemu prošle godine je izgubljeno 15 odsto proizvedene električne energije. U Analiza energetskog bilansa za 2020. je navedeno da je porast gubitaka u prenosnoj mreži direktna posledica povećanog tranzita električne energije, nakon puštanja u eksploataciju podmorskog kabla između Crne Gore i Italije.
