Bugarska retko zauzima odlučujući stav na međunarodnoj sceni. Još je manje slučajeva u kojima je, sledeći svoje ciljeve, otvoreno narušila interese drugih država. A Rusija skoro nikada nije bila među najugroženijim takvom politikom.

Od 13. oktobra, međutim, sve je to samo činjenica iz prethodnog perioda. Bez mnogo galame i rasprave, bugarska država je uvela vanrednu energetsku taksu na prenos i tranzit ruskog prirodnog gasa preko svoje teritorije. On iznosi 20 BGN/MWh i po sadašnjim cenama berze gasa predstavlja rast cene od oko 20%, što je više nego značajno na početku grejne sezone.

Dodatni prihod

Međutim, zbog nedostatka informacija o ovoj temi, ne može se reći na šta tačno Bugarska cilja uvođenjem ove naknade. Čini se najlogičnijim da je ovo dodatni prihod. Ako se zadrži sadašnji obim tranzita ruskog gasa kroz zemlju, to bi u budžetu godišnje ostvarilo dve i po do tri milijarde leva. A to je prilično ozbiljna suma koja može da se iskoristi za rešavanje energetskih problema zemlje i ulaganja u objekte kao što je elektrana Čaira, na primer.

Ali Srbija, Mađarska, Grčka i Severna Makedonija biće direktno pogođene novom naknadom, koje će zapravo morati da plate ovih 20 BGN/MVh, jer će ih Gasprom naplaćivati po konačnoj ceni. Reakcije, uglavnom iz Srbije i Mađarske, već postoje. Dakle, uopšte nije izvesno da će pomenute milijarde moći da se naplate. To dovodi do drugog mogućeg cilja – daljeg ograničavanja potrošnje ruskog gasa. Što se čini sasvim mogućim.

Poluga za Šengen

Međutim, ova politika će imati indirektan efekat u celoj Istočnoj Evropi, jer će preusmeravanje trgovaca na alternative ruskom gasu poremetiti tržište, a samim tim i cene. Prema nezvaničnim informacijama, razgovori na tu temu već su vođeni sa predstavnicima Austrije, koja i dalje troši 50 odsto ruskog gasa (iako ga dobija preko Slovačke). Postoje i tvrdnje da bi Sofija mogla da iskoristi novu naknadu kao polugu da uđe u Šengen.

Bez sumnje, novi bugarski porez će uticati i na Tursku, koja je glavni predistributer ruskog gasa u Evropu. Državna kompanija Botaš, na primer, već je sklopila nekoliko poslova za prenos gasa preko Bugarske u druge zemlje, a ukoliko se ispostavi da je ruskog porekla, moraće da plati dodatnih 20 leva/MWh.

Biće pogođeni i neki krajnji korisnici u Bugarskoj koji se i dalje snabdevaju ruskim gasom, kao što je Lukoil Neftohim, na primer. Rafinerija je jedan od najvećih potrošača gasa u Bugarskoj, ali se ne snabdeva preko državnog snabdevača Bulgargaz, već iz kompanije Valentina Zlateva – Sustainable Energi Suppli (ranije nazvana Energiko Trading), koja je posrednik Gasproma. Ovo generalno nije nevažno za cene goriva.

U svakom slučaju, može se reći da je ovo najznačajnija antiruska ekonomska mera koju je uvela Bugarska, a može imati ozbiljne posledice. Pitanje je da li je Sofija spremna da ih dočeka?

Kako je dospelo ovde?

Izmene kojima se uvodi naknada od 20 BGN/MWh na prenos i tranzit ruskog gasa donela je Narodna skupština još 28. septembra, kada je izglasan Zakon o izmenama i dopunama Zakona o kontroli sprovođenja restriktivnih mera s obzirom na delovanje Rusije, destabilizujući situaciju u Ukrajini. Uprkos izuzetnom značaju ove naknade, javnih komentara političara nije bilo. Naprotiv, razgovori Kapitala sa pojedinim poslanicima ostavili su osećaj da nema jasnoće šta je tačno usvojeno i zašto.

Ništa se nije razumelo ni iz stenograma i protokola sednica ekonomskog odbora u parlamentu koji je razmatrao predmetne amandmane, kao ni iz samog glasanja u plenarnoj sali, gde su vršene dodatne korekcije.

Identični predlozi

Jasno je da su namet od 20 BGN/MWh dva puta predlagani – jednom od strane Saveta ministara i posebno od poslanika Bojka Borisova (GERB), Deljana Peevskog (DPS) i Radoslava Ribarskog (PP-DB). Predlozi su bili potpuno identični. Prema saznanjima Kapitala, tarifa je uvedena na insistiranje Ministarstva finansija u svojstvu Asena Vasileva, ali su je odobrili, generalno, svi u vladajućoj većini – GERB, PP-DB i DPS.

Iz tog razloga ni stručnjaci ni novinari nisu mogli da analiziraju šta se tačno dešava, a svi su čekali da se izmene objave u Državnom glasniku. Međutim, to je odloženo jer je predsednik Rumen Radev bio u inostranstvu i zapravo je ukaz doneo tek 11. oktobra, a samo objavljivanje je bilo 13. oktobra (petak). Na kraju je izglasan predlog Kabineta, koji je uvažio i poslanik DPS-a Jordan Conev.

Ko plaća naknadu?

Prema njima, obveznici naplate ove naknade su uvoznici u smislu carinskog zakonodavstva, kao i operateri gasovodne i gasodistributivne mreže (u slučaju „Bulgartransgaza“). Jedini ruski gas za koji se tarifa neće plaćati je komprimovani gas, koji se pojedinačno transportuje širom zemlje u specijalizovanim plovilima (tankerima). Ali to ionako nije veliki procenat.

„Ova odluka ispunjava strateški cilj Bugarske i Evrope da se oslobode zavisnosti od ruskog gasa. Evropska komisija je obaveštena o izmenama koje su uneli i izglasali narodni poslanici u Narodnoj skupštini – u Zakonu o kontroli primene. restriktivnih mera s obzirom na delovanje Rusije, destabilizujući situaciju u Ukrajini. Ekonomska dimenzija za Bugarsku je da će više od 2,5 milijardi leva otići u našu kasu“, rekao je zamenik predsednika energetske komisije iz PP-DB Radoslav Ribarski.

Realno, Bugarska može da naplati više od 2,5 milijarde leva, u zavisnosti od toga koliko ruskog gasa prođe kroz zemlju.

Kontroverzna odluka

„Iako se na prvi pogled čini da je zakonska promena fer način kako da se generišu dodatni prihodi u budžetu, tako i da se Turski tok brže otplati, odluka deluje prilično kontroverzno jer se zapravo radi o nametanju dodatne dažbine koja nije odobrila EU u celini, a mi kao država članica nemamo pravo da namećemo takve dodatne uvozne naknade. S druge strane, dodatno oporezivanje tranzita krši ugovor o komercijalnom prenosu sa Gaspromom i MET-om, koji je zaključen dugoročno po određenoj ceni“, kaže Martin Vladimirov, direktor programa Energija i klima u Centru za proučavanje demokratije.

Prema njegovim rečima, Vlada se verovatno nada da se, pošto je reč o akciji protiv Gasproma i Rusije, EK neće protiviti, a Gasprom se neće usuditi da zaustavi tranzit kao kontrameru, kako ne bi ugrozio sporazume sa Srbijom i Mađarskom za snabdevanje gasom.

Prava Gasproma

„Ipak, Gasprom može da traži svoja prava u međunarodnoj arbitraži, za koju pre mislim da će pobediti, posebno u ovom slučaju. Ostaje sumnja da može postojati i preliminarni dogovor između Gasproma, Bulgartransgaza i Botaša da deo količina na Turski tok prođe kroz novi ugovor o korišćenju kapaciteta Malkoklara. Ali onda je oštra reakcija Srbije i Mađarske čudna“, kaže Vladimirov.

Najznačajniji korak koji obeležava rast bugarske politike prema Rusiji u novom veku je energetski porez od 20 leva/MWh za ruski gas. Da, ima mnogo uslovljavanja, ali kao namera i zahtev nema analoga, uglavnom zato što posledice po Kremlj (mera je izuzetno precizno usmerena na Gazeksport, a ne na uvoznike gasa) biće značajne, jer već nekoliko meseci više ruskog gasa prolazi kroz Bugarsku nego kroz Ukrajinu“, rekao je bivši ambasador Bugarske u Moskvi.

Učesnici na tržištu gasa, međutim, komentarišu da bi ta mera mogla da skine Bugarsku sa karte gasa kao tranzitne zemlje, kao i da ova naknada zapravo koristi LNG projektima u Grčkoj i obilaznim putevima ka srednjoj Evropi preko Makedonije i Albanije. Kratkoročno će verovatno pasti i likvidnost gasnog čvorišta Balkan.

Višestruko skuplje od Turskog toka

Da bi se razumelo koliko je nova naknada značajna, može se napraviti poređenje sa onim što Bugarska sada naplaćuje za prenos preko Turskog toka, za koji je u vreme administracije Bojka Borisova plaćeno skoro tri milijarde leva.

Prema zvaničnom tržišnom testu tarifa Turskog toka, sprovedenom početkom 2019. godine, tokom prve dve godine rada gasovoda (2020. i 2021.), Gasprom je morao da plaća 156 miliona leva godišnje, a u preostalih 18 godina – 361 leva. Međutim, 2021. godine Bulgartransgaz je napravio popust Gaspromu na dospele naknade za prenos gasa preko Bugarske, pošto je ruska kompanija uplatila iznose pre roka do 30. juna 2023. godine. Ali recimo da će se ubuduće prikupljati oko 400 miliona evra godišnje, nakon indeksacije sa inflacijom.

Ovi iznosi dospevaju bez obzira na to koliko se tačno doprema kroz cevi, jer se ne odnose na količine, već na kapacitet i onemogućavaju bilo kom drugom trgovcu da koristi objekat. A, u proseku iznose 1,1 milion leva dnevno. Međutim, da se ne bi izvlačili pogrešni zaključci, treba uzeti u obzir da su samo eksploatacioni troškovi gasovoda i njegovog održavanja oko 150 miliona evra godišnje, što čini neto prihod oko 250 miliona leva.

Porez na stvarne količine

Međutim, sada uvedena taksa od 20 BGN/MWh odnosi se na stvarne količine ruskog gasa koje prolaze kroz zemlju. Poslednjih nedelja na ulaznoj tački Turskog toka – Stranja/Malkočlar radi se o količini od 450 hiljada MWh dnevno (oko 43 miliona kubnih metara). Sa 20 BGN/MWh, to znači oko devet miliona BGN dnevno, Ili preko 3,2 milijarde leva godišnje.

Međutim, obim se veoma razlikuje u različitim mesecima, pa su zato indikativne procene za 2,5 – 3 milijarde. Ali i pored toga, jasno je vidljivo da je u pitanju sedam do osam puta veća naknada od sadašnje na Turski tok.

Naknada za pristup turskoj mreži

Međutim, s druge strane, ako uporedite predlog kompanije Bulgargaz, koji je potpisala kancelarija Rumena Radeva, za pristup turskoj gasnoj mreži sa Botašem, situacija izgleda radikalno drugačije.

Bugarska je početkom ove godine pristala da plaća 9.145 dolara/MWh (oko 17 leva po sadašnjem kursu) za ulazni kapacitet od 53.200 MWh dnevno, odnosno pet miliona kubnih metara, bez obzira da li zaista transportuje gas ili ne. To košta 487.000 dolara dnevno, odnosno 900.000 BGN po trenutnom kursu. Iznos je oko 330 miliona leva godišnje.

Imajući u vidu da se radi samo o kapacitetu, a ne o stvarno transportovanim količinama, ova naknada (koju je prihvatila Radevova kancelarija) izgleda čak i teža od tarife za energiju koju Bugarska trenutno nameće od 20 BGN/MWh za tranzit ruskog gasa.

Izvori Kapitala i dalje tvrde da se 20 BGN/MWh može smanjiti ako se stvori velika politička tenzija sa zemljama regiona. Za sada je, međutim, odluka bugarskog parlamenta na snazi i efektivno se primenjuje od 13. oktobra.

Ko će biti pogođen?

Trenutno se najveće količine ruskog gasa u Evropu uvoze preko Turskog toka. Razlog, osim generalne politike EU za odbijanja ruskog gasa, je taj što on, jednostavno, nema odakle da dođe. S jedne strane, Severni tok je dignut u vazduh i ne funkcioniše, a sa druge strane, količine koje ulaze preko Ukrajine su sada mnogo manje nego ranije i mnogo su nepredvidljivije. U prvoj polovini 2023. godine je oko 33 miliona kubnih metara dnevno ulazilo u EU iz Ukrajine, sa Slovačkom, Austrijom, Mađarskom, Slovenijom, Italijom i Hrvatskom kao krajnjim korisnicima.

Istovremeno, preko Bugarske se Turskim tokom u proseku transportuje 43 miliona kubnih metara dnevno. Primaoci gasa su uglavnom Srbija i Mađarska, koje su, takođe, ključne za ruske energetske interese u Evropi. Količine se verovatno preprodaju i u Austriji.

Reakcije Srbije i Mađarske

Uz dodatnu tarifu, ove zemlje će plaćati 20% više u odnosu na trenutne kotacije na najlikvidnijoj evropskoj berzi gasa TTF, gde je iznosi oko 100 BGN/MWh. To je odmah izazvalo reakciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je rekao da će tražiti objašnjenje od svog kolege Rumena Radeva. Prema njegovim rečima, citiranim u srpskom izdanju Politika, „ovo je veliki problem za nas, cena gasa će drastično rasti”.

Reakcija Mađarske bila je još naglašenija: Postoje novi pokušaji da se ugrozi sigurnost snabdevanja Mađarske energentima i da se spreči mađarsko-ruska energetska saradnja, uključujući transport prirodnog gasa. Da država članica Evropske unije ugrozi snabdevanje gasom drugoj članici EU protivno je evropskoj solidarnosti, pravila su neprihvatljiva“, rekao je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto tokom posete Moskvi na forumu Ruska energetska nedelja.

Značajno je da su stavovi Sijartoa i Vučića bili široko rasprostranjeni u ruskim agencijama kao što su TASS i RT.

Grčka, Severna Makedonija, Austrija

Osim Turskog toka, Bugarska nastavlja tranzit određenih količina ruskog gasa u Grčku i Severnu Makedoniju, na koje bi takođe trebalo da utiče nov namet od 20 BGN/MWh.

Prema izvorima Kapitala, Grčka neće biti toliko pogođena, jer može da dobija veliki deo ruskog gasa preko Turske, a grčka Vlada za sada nije zabrinuta. Prema Grcima, namet bi čak otvorio mogućnost Turskoj da raspodeli veće porcije u regionu.

Što se tiče Austrije, koja je poslednjih meseci više puta dolazila u konfrontaciju sa bugarskim vladama zbog nespremnosti da ukine šengenski veto, i dalje je diskutabilno da li će bugarski porez direktno uticati na nju.

Jačanje stavova

Teza da Bugarska želi da pritisne Beč povećanjem cene gasa da promeni svoj stav o Šengenu ne stoji protiv činjenica o uvozu ruskog gasa u Austriju. Da, prema podacima Evropskog udruženja operatera transporta gasa (ENTSO-G), zemlja i dalje troši između 40 i 60 odsto ruskog gasa, ali analiza Centra za proučavanje demokratije pokazuje da se snabdevanje odvija preko Ukrajine i Slovačke.

Vrlo je moguće da će u narednih nekoliko dana Srbija, Mađarska i Austrija izaći sa čvrstim pozicijama i iskoristiti EU kao polugu protiv nametnute mere. Istovremeno, Bugarska ima puno pravo da nametne dodatnu energetsku naknadu za prenos ruskog gasa preko svoje teritorije. U svakom slučaju, tenzija sa političke tačke gledišta može eskalirati, a ostaje da se vidi koliko će čvrsto Denkov-Gabrijelova vlada braniti svoj stav.

Kako će se naplaćivati taksa?

Još uvek nije sasvim jasno kako će tačno Bulgartransgaz naplaćivati energetske doprinose od 20 leva/MWh na ruski gas.

Prema opisu u zakonu, obveznici plaćanja ovog poreza su uvoznici u smislu carinskog zakonodavstva i operateri mreže za prenos i distribuciju gasa, kao što je Bulgartransgaz. Moraju biti registrovani prema Zakonu o akcizama i poreskim skladištima do 13. novembra.

Izvor: Kapital