Evropska unija želi da uvozi zelenu električnu energiju iz Gruzije kako bi uspela da ispuni svoje klimatske ciljeve. Ali, kako transportovati eko-struju do zapadne Evrope? Možda dalekovodom kroz Crno more?
Resad Mammadov, ambasador Azerbejdžana, istakao uspešno povezivanje Kaspijskog mora sa Turskom kroz integraciju TANAP-a, koji je počeo sa radom 12. juna 2018. godine, u gasovod Baku-Tbilisi-Erzurum i da je ova integracija ojačala energetsku sigurnost Turske i olakšala prodaju Azerbejdžanskog gasa na međunarodnim tržištima.
Jedna od poruka Režepa Taipa Erdogana prilikom proglašenja pobede na predsedničkim izborima bila je da će Turska graditi gasni hab, koji je ovoj zemlji svojevremeno predložio ruski predsednik Vladimir Putin. O potencijalnoj novoj ulozi Turske u trgovini gasom u današnjoj emisiji Jelica Putniković razgovara sa energetičarom, Milošem Zdravkovićem.
Da li će gasno čvorište u Turskoj za snabdevanje Evrope gasom, što je svojevremeno predložio ruski predsednik a prihvatio turski, biti pokrenuto za godinu dana, ili će se odustati od njega jer takva saradnja sa Rusijom može biti opasna po Ankaru, znaće se po završetku izbora. Izvesno je, pak, da kakav god bio ishod neće imati posledice po Srbiju, uverena je Jelica Putniković, stručnjak za energetiku, urednica portala Energija Balkana.
Erdoganov protivkandidat na izborima smatra da je gasni hab sa Rusijom opasan za Tursku.
Turska je otkrila visokokvalitetne izvore nafte u jugoistočnoj Anadoliji sa dnevnim proizvodnim kapacitetom od 100.000 barela. Više nećemo biti zemlja kojoj su potrebni uvozni energetski resursi. Bićemo zemlja sposobna da izvozi energiju, rekao je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan prilikom otvaranja najveće evropske solarne elektranu – jedne od pet najvećih na svetu.
Govoreći na ceremoniji puštanja u rad crnomorskog nalazišta prirodnog gas, predsednik Erdogan je rekao da Turska „čini istorijski korak ka energetskoj nezavisnosti“.
Prilikom posete mađarske predsednice Katalin Novak Ankari, razgovaralo se o različitim aspektima odnosa između Turske i Mađarske, i da će se svakako pomoći Mađarskoj u isporuci prirodnog gasa. Predsednik Erdogan naglasio je da ceni „ruku pomoći” koju je Mađarska pružila posle dva razorna zemljotresa.
Turska vladajuća partija predstavila je nacrt zsakona kojim bi ova zemlja postala trgovačko čvorište prirodnog gasa. Da podsetimo, ruski predsednik Vladimir Putin je u oktobru, nakon eksplozija koje su oštetile tri cevi gasovoda Severni tok 1 i 2 ispod Baltičkog mora predložio uspostavljanje gasnog čvorišta u Turskoj. Samit o gasnom čvorištu bio je zakazan za februar, ali je odložen za mart zbog jakih zemljotresa koji su pogodili Siriju i Tursku.
Ministar energetike Turske tvrdi da ta zemlja može da isporuči Evropi oko 40 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Sporazum potpisan između Bulgargaza i turskog Botasa će važiti do 2035. godine i omogućiće uvoz do 1,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Bugarska će moći da dogovara gas direktno sa turskih terminala. Ovim sporazumom, Turska povećava svoj energetski uticaj na Balkanu i postaje važno čvorište za distribuciju gasa.
Povećanjem kapaciteta skladišta prirodnog gasa u Silivriju, u Istanbulu, Turska od danas poseduje najveće skladište gasa u Evropi.
