Sve šira primena veštačke inteligencije doprinosi rastu potrošnje električne energije i vode, iako pojedinačni AI upiti postaju energetski efikasniji. Google je objavio podatke o potrošnji tekstualnih upita, dok IEA procenjuje da će se potrošnja data centara do 2030. godine više nego udvostručiti, uz brojna otvorena pitanja o ukupnom ekološkom uticaju AI.
„Vrednost vode najčešće shvatimo tek kada bunar presuši.“ – Benjamin Franklin
„Ko kišnicu čuva, u sušnim danima ne žedni“ – Narodna izreka
Iako raspolaže ogromnim rezervama kvalitetne pijaće vode, BiH je za samo šest meseci ove godine izdvojila više od 20,6 miliona maraka za uvoz flaširane vode, dok stručnjaci upozoravaju da domaći prirodni potencijali ostaju neiskorišćeni zbog nedostatka investicija, slabije podrške proizvođačima i snažnog uticaja uvoznih brendova.
Ministarstvo poljoprivrede apeluje na stočare da na vreme obezbede vodu za životinje tokom letnjih meseci zbog mogućih suša i smanjenja izvora. Ministar Dragan Glamočić naglašava važnost prevencije i odgovornosti vlasnika, uz kontinuiranu podršku države i praćenje situacije na terenu radi zaštite stočarske proizvodnje i dobrobiti životinja.
Ekološki ustanak pokrenuo je inicijativu da voda postane ustavna kategorija i obezbedio 48 poslaničkih potpisa podrške. Predstavnici pokreta ističu da je reč o pitanju opstanka i osnovnog ljudskog prava, ukazujući na dugogodišnje probleme sa pijaćom vodom u više delova Srbije.
Novi kvar na sistemu Rzav izazvao je gubitak od 70 litara vode u sekundi. Iva Marković iz inicijative Pravo na vodu upozorava da je uzrok problema zastarela infrastruktura, a ne potrošnja građana. Navodi da milion ljudi nema pristup pijaćoj vodi, dok su gubici u mreži u Srbiji oko 43 odsto, znatno više nego u Austriji.
Veliki deo kineskih resursa škriljaca nalazi se u regionima gde je voda oskudna. Hidrauličko frakturisanje zahteva velike količine vode, a u tim oblastima ona jednostavno nije dostupna u obimu potrebnom za brz razvoj. Kinesko iskustvo sa škriljcima je samo jedan primer, ali neće biti poslednji. Kako potražnja za energijom raste, a klimatska varijabilnost se povećava, voda će imati sve veću ulogu u određivanju šta se gradi i gde, piše Robert Repijer, saradnik Forbesa.
U zemljama Persijskog zaliva pijaća voda se u velikoj meri dobija desalinizacijom morske vode, pa bi eventualni napadi na ta postrojenja mogli ozbiljno da ugroze snabdevanje za oko 100 miliona ljudi. Stručnjaci upozoravaju da bi gađanje takve infrastrukture predstavljalo veliku eskalaciju i potencijalni ratni zločin, ali ističu da su poslednjih godina sve češći napadi na vodne sisteme u ratovima. Iako države regiona imaju određene rezerve vode, duži prekidi rada velikih postrojenja mogli bi da izazovu ozbiljne ekonomske i društvene posledice.
Prema prognozama, Beč će do 2050. godine porasti približno za veličinu grada Graca. Bečki vodovod zato računa sa porastom ukupne potrošnje vode od oko 15 odsto. Istovremeno, klimatske promene sve češće dovode do ekstremnih vremenskih pojava poput suše, poplava i obilnih padavina, što može uticati na dostupnost izvorske vode. Strategijom za pijaću vodu „Bečka voda 2050“ Beč je razvio plan kako da, uprkos tim izazovima, odgovori na rastuće potrebe za vodom.
Inicijativa Pravo na vodu podseća da je pravo na vodu i sanitaciju osnovno ljudsko pravo, priznato od strane Ujedinjenih nacija. Voda nije roba, već javno dobro, i mora biti dostupna, zdravstveno ispravna i finansijski pristupačna svima. U velikom broju zemalja postoji garantovani minimum vode za piće i osnovnu higijenu koji je besplatan ili se naplaćuje simbolično. Protivimo se povećanju cene vode za domaćinstva, a veću cenu mogli bi da plate isključivo oni koji vodu koriste za ostvarivanje profita.
Ujedinjene nacije upozoravaju da se slatke vode troše brže nego što mogu da se obnove, što svet uvodi u fazu takozvanog „bankrota vode“, u kojoj su mnogi vodni ekosistemi nepovratno oštećeni. Prekomerna potrošnja, zagađenje i klimatske promene doveli su do presušivanja reka, smanjenja jezera i masovnog iscrpljivanja podzemnih voda. Stručnjaci ističu da je globalna kriza vode prešla tačku bez povratka i da dosadašnji pojmovi više ne opisuju razmere problema.
Inicijativa „Pravo na vodu“ saopštila je danas da je tokom juna, jula i avgusta prijavljeno 108 lokacija širom Srbije na kojima nije bilo pijaće vode, gde pojedini krajevi uopšte nisu imali vodu, a u drugima su nedeljama uvođene restrikcije.
