Logistička kompanija u Srbiji uvela je geotermalni sistem koji će smanjiti emisije gasova za 40% do 2030. i uštedeti 7 miliona kWh godišnje. Projekat, podržan od EU i Švajcarske, pokazuje da obnovljivi izvori mogu uspešno zameniti fosilna goriva i unaprediti energetsku efikasnost i kvalitet vazduha.
UNDP vidi EPCG kao strateškog partnera u sprovođenju zelene agende Crne Gore, naročito u kontekstu usklađivanja sa evropskim i globalnim klimatskim i energetskim ciljevima smanjenja emisija, razvoja obnovljivih izvora energije i jačanja kapaciteta za nova, zelena radna mesta, poručeno je sa sastanka Zdravkaa Dragaša, izvršnog direktora EPCG i Ekaterine Paniklove, stalne predstavnice Programa Ujedinjenih nacija (UNDP) u Crnoj Gori.
Prelazak sa uglja, nafte i gasa na čistu energiju zahteva značajne promene u infrastrukturi, tehnologiji, kao i u veštinama radne snage. Brzina i upravljanje ovim promenama se smatraju ključnim preduslovima za minimiziranje poremećaja za radnike u tradicionalnim energetskim industrijama. Kako to izgleda u praksi, konkretno, kada je reč o zatvaranju rudnika uglja, u okviru energetske tranzicije?
Kina se obavezala da će dostići vrhunac emisije ugljen-dioksida do 2030. godine i da će postići ugljeničnu neutralnost do 2060. godine. Mnogi stručnjaci veruju da će, zahvaljujući brzom rastu sistema čiste energije, emisije Kine dostići vrhunac pre roka, moguće već ove godine. Sada, dok kineski kreatori politike razvijaju 15. petogodišnji plan, ekonomski i planski dokument koji će utvrditi prioritete za period između 2026. i 2030. godine, analitičari pažljivo prate kako će kineska zelena agenda biti uravnotežena sa društvenim i ekonomskim problemima.
Pozivi Evropske unije za zajedničke rezerve kritičnih minerala poklapaju se sa najnovijim izveštajem Međunarodne energetske zajednice o kritičnim mineralima, koji je utvrdio da globalne zalihe bakra neće biti dovoljne da zadovolje svetsku potražnju. Severna Makedonija, čiji rudarski sektor sve manje učestvuje u industrijskoj proizvodnji, nema projekte usmerene na ubrzanje potrage za kritičnim mineralima.
EU i EBRD ulažu 88 miliona evra u REEP program radi unapređenja energetske efikasnosti i dekarbonizacije na Zapadnom Balkanu. Program podržava domaćinstva, privredu i javni sektor kroz finansijsku i savetodavnu pomoć, olakšava ulaganja i usklađuje zakonodavstvo sa standardima EU.
Uspešna zelena tranzicija Srbije i uz korišćenje švedskih iskustava i jačanje trgovinskih veza sa Švedskom i Evropskom unijom (EU) bili su tema konferencije „Održiva partnerstva između Švedske i Srbije – Švedsko znanje predvodi zelenu tranziciju” koju su organizovali Ambasada Švedske i Privredna komora Srbije.
Predsednik Odbora direktora EPCG Milutin Đukanović je na početku svog izlaganja na Samitu energetike „SET Trebinje 2025“ naglasio da je politika „proizvodi gde trošiš“ pobednik zelene tranzicije. On je rekao i da tehnološki napredak u oblasti solarne energije i baterijskih sistema donosi značajne benefite, i naglasio važnost projekta „Solari 5000+“. Đukanović je zaključio je da Crna Gora ima jasan put ka energetskoj tranziciji, ali da su potrebne zakonodavne promene i efikasniji administrativni procesi.
Eko industrijski parkovi postavljaju temelje za održivi razvoj regiona. MIND park u Kragujevcu biće potpuno integrisana eko-industrijska zona i primer održivog industrijskog razvoja u skladu sa ekološkim standardima Evropske unije. Biće to, uz podršku EU i Međunarodne finansijske korporacije (IFC) prvi brownfield eko industrijskog parka na Zapadnom Balkanu.
Zajam od 160 miliona dolara Svetska banka će pomoći reforme u Srbiji: ubrzavanje i transformaciju energetskog sektora povećanjem učešća obnovljivih izvora energije i jačanje pravnih i regulatornih okvira radi unapređenja otpornosti Srbije, što podrazumeva i mere za smanjivanje i merenje emisija gasova sa efektom staklene baste.
Moramo biti otvorenih očiju da nas interesi pojedinaca, interesi manjine ne odvedu na put bez povratka, kada je reč o nacionalnim interesima. Da bismo to izbegli ne sme da dođe, čak ni u planskim dokumentima, do gašenja postojećih termoelektrana bez jasno definisanog i opšte prihvaćenog plana ulaska u pogon adekvatnih zamenskih kapaciteta, ogledanih u novim termoelektranama, koje će prethoditi eventualnom izlasku iz pogona postojećih kapaciteta.
U poslednje vreme raste interesovanje za izgradnju malih solarnih elektrana u BiH. Na uvo ukazuje i podatak da su 2022. godine u BiH su uvezeni paneli u vrednosti od 65,670 miliona maraka, za 40 miliona KM više nego 2021. godine. Najviše solarnih panela BiH je uvezla iz Kine.
