Proizvođači nikla se, kao i drugi industrijski sektori, takmiče na svetskom nivou. Kompas identifikuje nekoliko pitanja koja izazivaju zabrinutost za proizvođače nikla, kao što su bezbedan i kontinuiran pristup pristupačnoj energiji ili pojednostavljeni uslovi za izdavanje dozvola. Međutim, za evropsku industriju je ključno da se odmah preduzme akcija, poručili su evropski predstavnici proizvođača nikla.
Zgrade čine preko 36% emisije CO2 na kontinentima i čine 40% potrošnje energije u Evropi. Od toga, oko 63% ide na grejanje, što ukazuje na hitnu potrebu za ulaganjem u čiste energetske renovacije zgrada. Evropska građevinska industrija obezbeđuje 18 miliona direktnih radnih mesta i doprinosi 9% BDP-a EU. Kao takav, ovaj daleko najveći industrijski centar trebalo bi d bude u središtu Sporazuma o čistoj industriji.
Zelena agenda u dalekoj, a nama sada mentalno bližoj Americi više nije ni na aparatima, ona je mrtva i za njom kao što se iz priloženog vidi, nema ko ni da žali. Dok se američka antiteza sa početka ovog teksta nemilosrdno nastavlja, nama, malom evropskom narodu, slovenskog porekla ostaje samo da pomno pratimo I, po potrebi reagujemo, ne bismo li iskoristili barem tračak pameti koja ovaj put stiže od „preko bare”.
Kako se tranzicija zelene energije ubrzava, ciljevi i propisi u vezi sa klimom postaju sve ambiciozniji, pa se važnost ESG tema sve više povećava za celo društvo. Zbog toga se MOL Grupa zalaže za pametnu tranziciju koja ne samo da podstiče održivost već i osigurava ekonomski prosperitet Evrope.
Na ažuriranoj zajedničkoj mapi vodonične infrastrukture pojavljuju se novi projekti vezani za Bosnu i Hercegovinu, Krit, Tunis i Srbiju, a još mnogo dodatnih projekata prikazano je u baltičkom regionu. Mapa pokazuje mrežu vodonične infrastrukture koja se stalno širi kako bi se podržalo novo tržište vodonika za dekarbonizovani energetski sistem u Evropi.
Amerika pronalazi kipuće stene sa energijom koje mogu da obezbede hiljadu puta veću geotermalnu energiju. Novi digitalni model pomera granice dosadašnjeg saznanja, demonstrirajući reakcije koje se dešavaju kada je materijal stene na takvim dubinama i temperaturama izložen tečnostima. Ovo je ključno za napredak geotermalnog rudarenja, jer sistem uključuje korišćenje tečnosti za prenos geotermalne toplotne energije na površinu za upotrebu.
Geotermalna energija je jedan od najizvodljivijih resursa u zelenoj tranziciji, a geotermalni sistemi zatvorene petlje (sistemi sa zatvorenim krugom), su rešenje za univerzalno korišćenje ove vrste energije. Stručnjaci su konstatovali da na nekoliko lokacija u zapadnoj Rumuniji, blizu granice sa Mađarskom, postoje adekvatni geološki uslovi za razvoj geotermalnih projekata i za primenu sistema zatvorene petlje. Rumunija je među prvih pet evropskih zemalja sa potencijalom geotermalne energije, koja se trenutno istražuje na 24 lokacije.
Pravedan prelazak Evropske unije na klimatsku neutralnost zahteva koordinisane napore u svim sektorima politike, sa jasnim smernicama za podršku ugroženom stanovništvu. Postojeći mehanizmi, uključujući Fond za socijalnu klimu, važni su, ali nedovoljni. Evropsko udruženje za skladištenje energije (EASE) i 46 organizacija pozivaju EU da obezbedi prioritet investicijama u zelenu i pravednu tranziciju. Proširivanjem svoje investicione strategije i postavljanjem ambicioznih ciljeva za ključne industrijske tehnologije, uz podršku ranjivim regionima i populacijama, EU će osigurati pravedniji i efikasniji put do klimatske neutralnosti 2050, poručuje evropska stručna javnost.
Počeo je sa realizacijom međunarodni projekat ADRIatic ports for Renewable Energy Communities – ADRIREC, koji ima za cilj podsticanje prelaska na čistu energiju u lukama regiona.
Godinama već traju debate o zelenoj tranziciji i međunarodnim obavezama BiH da usvoji evropske zakone, kao i da počne za zamenjuje struju iz uglja onom iz obnovljivih izvora energije, pa tako osigura integraciju u jedinstveno evropsko tržište električne energije.
U NIS-u kažu da su ojačali energetski sektor u okviru kompanije i da se on razvija u svim pravcima. Osnovni fokus je na širenju obima posla u oblasti proizvodnje i trgovine električnom energijom, solarnom energijom, kao i upravljanje sopstvenim energetskim resursima.
Energetsko siromaštvo je poraslo u Evropi, a 2023. godine, prema podacima Evrostata, 10,6 odsto Evropljana, oko 48 miliona ljudi, nije bilo u stanju da održi svoje domove dovoljno toplim (u odnosu na 9,3 odsto u 2022. i 6,9 odsto u 2021. godini). Održavanje stabilnog i pristupačnog snabdevanja energijom u Evropi nije u sukobu sa zelenom tranzicijom – pravedna tranzicija je moguća, poručuje Baiba Miltoviča, predsednica Sekcije Transport, energetika, infrastruktura i informaciono društvo, Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta.
