O lažnim pozivima građanima da investiraju u Gasprom, petnaestogodišnjici od osnivanja NIS-a, sajber napadu na EPS i druge energetske kompanije u svetu, Ambiciji Grčke da postane lider u izvozu Električne energije u Evropu, kao i tome da li je moguća zelena tranzicija bez naftnih derivata, Jelica Putniković je govorila za RTS.
„Nafta će se, svidelo se to nekome ili ne, trošiti i ubuduće. Ceo vek je razvijana eksplatacija i prerade nafte. Potreban je veoma dug period da se delovi potrošnje fosilnih goriva zamene nekim drugim energetnima. Sigurno je da će nafta biti ta koja će sprovesti civilizaciju kroz tranzitni period. Jer, bez nafte nema zelene tranzicije”, kaže Tomislav Mićović, generalni skretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.
Nemački biznis podržava zelenu tranziciju, ali ministri nisu uspeli da objasne kompanijama „šta se dešava kada vetar ne duva i sunce ne sija”, rekao je lider glavnog nemačkog industrijskog udruženja Saveza nemačkih industrijalaca (BDI), Zigfrid Rusvurm, komentarišući da je Šolcova energetska politika apsolutno je toksična. Požalio se da i dalje nije jasno kako Nemačka može da stvori pouzdane rezervne kapacitete energije.
Zamenica ministra energetike Ukrajine Svitlana Hrinčuk se sastala sa delegacijom nemačkog Bundestaga – Herbertom Volmanom, Kasemom Taherom Salehom, Holgerom Bekerom i Katjom Adler. Poslanici Bundestaga su uverili Svitlanu Hrinčuk da su spremni da nastave da podržavaju Ukrajinu i njen energetski sektor.
Koncept elektroenergetskih sistema baziranih na obnovljivim izvorima energije, bez baznih termokapaciteta je poluproizvod, nedovršen koncept, koji je kao takav izuzetno opasan po živote ljudi, komfor života stanovništva, kao i održivost nacionalnih privreda. U to su se uverili krajem prošle nedelje u kanadskoj pokrajini Alberta kada je nastupila realna klimatska vanredna situacija, pri kojoj su temperature u pojedinim oblastima dostigle i do minus 40 stepeni Celzijuseve skale.
Za HE Komarnica u toku je ocena elaborata o uticaju na životnu sredinu na osnovu ugovora o koncesiji za korišćenje prirodnih bogatstava radi izgradnje, održavanja i korišćenja energetskog objekta hidroelektrane Komarnica radi proizvodnje električne energije, koji je prethodna vlada zaključila sa EPCG, rekao je ministar energetike i rudarstva Crne Gore, Saša Mujović.
Poslednji blok rumunske termoelektrane na ugalj u Isalniti, pušten u rad 60-ih godina, zaustavljen je 1. januara, nešto posle ponoći, i stavljen u rezervni kapacitet, prema planu restrukturiranja energetskog kompleksa Oltenia, dogovorenom sa Evropskom komisijom.„Raspored zatvaranja se poštuje do kraja, ali se sa puštanjem u rad novih objekata dosta kasni”, poručuje sindikat.
Zemlje u razvoju se sada suočavaju da dva velika problema, isključeni su sa tržišta zbog brzog tempa tehnoloških promena i novih barijera u bogatim zemljama, rekla je generalna sekretarka Konferencije Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj.
Fokusi NIS-a tokom 2024. godine biće stabilno snabdevanje tržišta tokom kapitalnog remonta Rafinerije nafte Pančevo, održavanje stabilnog nivoa proizvodnje nafte i gasa, pripremljenost za različite scenarije makro parametara i sprovođenje ambicioznog investicionog programa od 59,7 milijardi dinara, definisano je Biznis planom koji je usvojio Odbor direktora kompanije. NIS će, takođe, nastaviti sa modernizacijom postrojenja u Petrohemiji.
Iako su međunarodne institucije potvrdila da će Makedonija biti uključena u plan finansijske pomoći od četiri milijarde evra za energetski prelazak sa uglja na obnovljive izvore energije, stručna javnost smatra da je neophodno produženje rokova za potpuno napuštanje uglja u makedonskim termoelektranama. Među argumentima se navodi i to da je udeo obnovljive energije u 2023. godini iznosio 26 odsto u ukupnoj domaćoj proizvodnji struje, što u velikoj meri umanjuje ambiciozne planove za prebrzo napuštanje uglja, koji sada učestvuje sa oko 40 odsto u zadovoljavanju sopstvene proizvodnje električne energije.
Ideje mogu biti u oblastima Zelene agende za Zapadni Balkan – dekarbonizaciji, smanjenju zagađenja životne sredine sa fokusom na čist vazduh, zaštiti i očuvanju prirode i biološkog diverziteta i uspostavljanje održivih sistema za snabdevanje hranom i ruralni razvoj. Najbolji pristigli predlozi dobiće mentorsku i tehničku podršku za dalji razvoj, dok će za najuspešnije biti obezbeđeno sufinansiranje kako bi bili primenjeni u praksi.
Prošle nedelje su preduzeta dva sistemski značajna koraka ka razvoju zelene ekonomije u Republici Severna Makedonija, a to su donošenje zakona kojim se omogućava osnivanje Fonda za energetsku efikasnost i emitovanje prvih zelenih obveznica kao izvora finansiranja zelenih projekata. Fond će podržati projekte energetske efikasnosti i zaštite životne sredine iz javnog i privatnog sektora kroz davanje grantova, povoljnih kredita i garancija. Na prvoj aukciji interesovanje za zelene obveznice bilo je skoro tri puta veće od ponuđene i upisane sume od 600 miliona denara.
