Crna Gora i Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) su posvećene realizaciji zelene tranzicije, a saradnja ključnih aktera iz različitih sektora je suštinska kako bi prelazak na obnovljive izvore energije bio uspešan, saopšteno je na III panelu „Implementacija i finansiranje projekata u sektoru obnovljivih izvora energije”, koji je organizovan u okviruEnergetskog simpozijuma EPCG NET 2023.godine
Zelena tranzicija način je izlaska iz postojeće energetske krize, a potencijale, koje obnovljivi izvori energije sa sobom nose, moguće je otključati saradnjom između međunarodnih organizacija, vlade i privatnog sektora, poručili su učesnici panela „Optimalni energetski miks za budućnost i izazovi integracije obnovljivih izvora energije“, koji je organizovan u okviru Energetskog simpozijuma EPCG NET 2023. godine.
Prema preporuci Evropske komisije, Hrvatska bi do kraja ove godine trebalo da prestane sa merama podrške za energiju, zatim, da nastavi sa čvrstom realizacijom Nacionalnog plana oporavka i otpornosti (NPOO) i programa kohezione politike, kao i da smanji zavisnost od fosilnih goriva bržim razvojem obnovljivih izvora.
Sve skuplji energenti, posebno električna energija doprineli su da za samo godinu dana kapacitet proizvodnje struje iz solarnih panela na krovovima kupaca-proizvođača dostigne 15,7 megavata, što je više od kapaciteta do sada izgrađenih solarnih elektrana. Najavljujući da će država nastaviti sa subvencijama prozjumera Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike u Vladi Srbije za Energiju Balkana kaže da će se za manje od godinu dana govoriti o novom energetskom subjektu – aktivnom kupcu, koji će definisan novim izmenama Zakona o energetici.
Često se, pri izradi strategija, gubi iz vida sam cilj koji se takvim aktivnostima nastoji postići. EPCG nastoji da izgradnjom novih postrojenja svoj proizvodni portfolio osnaži za više od 2.200 MW, što bi dalo zamah ne samo razvoju naše kompanije nego i privredi uopšte, poručio je Milutin Đukanović, predsednik Odbora direktora Elektroprivrede Crne Gore govoreći o zelenoj tranziciji u energetici.
Neophodno je da posebno vodimo računa o pravednosti zelene tranzicije, o finansijskim i društvenim posledicama koje tranzicija donosi i da tokom procesa prelaska na čistije izvore energije zbrinemo zaposlene i lokalne zajednice koje se oslanjaju na ugalj, naglasila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović u razgovoru sa predstavnicima Saveta EU.
„Naš strateški cilj je ostvarivanje energetske nezavisnosti”, rekla je Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike braneći pred poslanicima Skupštine Srbije izmene Zakona o OIE. Izgleda, međutim, da ni mnogi u opoziciji ne shvataju da nacionalna bezbednost, kroz postulate energetske bezbednosti, mora biti vodilja za sve aktivnosti na polju elektroenergetike.
Sve članice EU zabeležile su rast broja električnih putničkih vozila 2021. u odnosu na 2020. godinu. Najveći rast zabeležen je u Finskoj (+136%), Hrvatskoj (+127%) i Italiji (+122%), dok su najniže stope rasta zabeležene u Češkoj (+12%) i Španija (+15%). Ukupan broj električnih putničkih vozila u EU, u 2021. godini, procenjen je na 1,9 miliona.
Na jučerašnjoj radinici elektroprivreda Zapadnog Balkana u Beogradu dogovorena je saradnja na put za tranziciju. Posebno je razgovarano o uvođenju regionalnih elektroprivreda u sistem trgovine emisijama ugljen-dioksida (ETS) i korišćenju namenskih fondova za finansiranje izgradnje zamenskih kapaciteta.
Uvođenje poreza na CO2 ima određeni protekcionistički element jer će pomoći u sprečavanju izmeštanja proizvodnje van granica EU. Srbija, kao zemlja koja nije članica EU, ukoliko želi da izvozi na tržište EU mora da poštuje pravila evropskog tržišta. Ceo sistem trgovinske politike je tako postavljen da predstavlja nijanse od slobodne trgovine do protekcionističkih mera, kaže dr Sanja Filipović, naučna savetnica u Institutu društvenih nauka i redovna profesorka Univerziteta Singidunum, govoreći za Energiju Balkana o tome koliko su ove mere Brislela protekcionističke za privredu zemalja članica EU.
Realizacijom projekta vrednog 400 miliona evra i jednog od najvećih u hrvatskoj industriji, u Našicama će se krajem ove decenije stvoriti uslovi za proizvodnju CO2 neutralnog cementa, u skladu sa smernicama zelene gradnje i evropskog zelenog plana. U sklopu međugranične saradnje na projektu Croatia GT CCS, ležište u Slavoniji u koje će se utiskivati CO2 koristiće i obližnja mađarska cementna industrija.
Srbija unapređuje upravljanje javnim finansijama i pristup zelenoj tranziciji uz podršku Svetske banke, navedeno je u saopštenju ove finansijske institucije povodom kredita od 149,9 miliona evra za Prvi Programski razvojni zajam za zelenu tranziciju i kredita od od 69 miliona evra za Projekat unapređenja upravljanja javnim finansijama za pružanje usluga i zeleni rast.
