Kineske zelene investicije u fotonaponsku tehnologiju, baterije, nova električna vozila i dalekovodni ultravisoki napon su prve koje su dostigle razmere na kojima će zaista početi da transformišu privredni pejzaž u celini. U 2023. godini, prema proračunima tink-tenka Centar za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA), ulaganje u zelenu energiju bilo je najveći pokretač kineskog ekonomskog rasta.
U poslednje tri godine u Sloveniji je instalirano više od 50 hiljada solarnih elektrana. Tokom poslednjih godinu dana bilo je nekoliko velikih požara u ovoj zemlji, na solarnim elektranama postavljenim na krovovima zgrada. Zbog toga je potrebno postaviti pitanje kako će se aktuelni trend odraziti na protivpožarnu bezbednost zgrada i kako će se vatrogasci nositi sa dodatnom opasnošću i preprekama koje predstavljaju solarne elektrane.
Udruženje Obnovljivi izvori energije Hrvatske (OIEH) poziva Hrvatski sabor da zatraži od HERA-e donošenje Odluke o iznosu jedinične naknade za priključenje na mrežu. Upozoravaju da se njeno donošenje čeka već 19 meseci zbog čega su blokirane investicije u obnovljive izvore energije veće od dve milijarde evra.
Ideja o energetskim zajednicama deo je koncepta energetske efikasnosti i zelene tranzicije u EU. Najozbiljnija prepreka je nepostojanje potpuno liberalizovanog tržišta, a to se posebno odnosi na stvaranje civilnih energetskih zajednica – na regulisanom tržištu cena je niža i nema ekonomskih podsticaja za učešće u energetskom sektoru, smatraju bugarski stručnjaci.
U emisiji „Energija Sputnjika“ Željko Marković, stručnjak za energetiku, govori o negativna ceni električne energije kao jednom od izazova zelene energetske tranzicije.
Savet Agencije za energetiku Slovenije doneo je odluku da se početak primene novog obračuna mrežarine odloži za 1. oktobar. U Privrednoj komori ističu da razumeju napore za pravedniju raspodelu troškova mrežnih naknada i da su ulaganja u proširenje distributivnog sistema apsolutno neophodna u realizaciji ciljeva zelene tranzicije, ali dodaju da to ne bi trebalo da bude samo na račun privrede.
U Sloveniji je zvanično počela izgradnja odlagališta niskog i srednjeg radioaktivnog otpada (NSRAO). Investicija iznosi nešto manje od 93 miliona evra i očekuje se da će radovi trajati 42 meseca. Prvo odlaganje radioaktivnog otpada planirano je za 2027. godinu i to se odnosi na slovenačku polovinu otpada iz NEK-a i institucionalni otpad iz Centralnog skladišta radioaktivnog otpada u Brinju kod Ljubljane. Deponija bi trebalo da počne sa redovnim radom 2028. godine.
Bugarska rudarsko-geološka komora podseća da će do 2030. godine potražnja za sirovinama porasti šest puta zbog zahteva Zelenog dogovora Evropske unije, a do 2050. povećanje će iznositi 15 puta. Zbog toga se traži od države da definiše i identifikuje strateške projekte istraživanja i eksploatacije strateških i kritičnih sirovina, neophodnih za zelenu tranziciju zemlje i Evrope i digitalizaciju privrede, kao i da ubrza režim izdavanja dozvola.
Evropska unija donela je smernice kojima namerava da se oslobodi zavisnosti od Kine kada su u pitanju 34 kritične sirovine za ekonomiju budućnosti, kao što je litijum. Može li to da uspe?
Kompanija Verde Magnesium u Rumuniji uložiće milijardu dolara u napušteni rudnik magnezijuma kod grada Oradea. Plan je da proizvodnja počne do kraja 2027. i dostigne 90.000 tona godišnje, što je 50% potražnje EU ili 9% svetske proizvodnje.
Iako je nepovratan proces energetska tranzicija mora biti sprovedena postepeno, odgovorno i bez narušavanja energetske sigurnosti, zajednički je ocenjeno na panelu Put ka energetskoj tranziciji na Kopaonik biznis forumu. Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a, naveo je da kompanija pruža pun doprinos energetskoj tranziciji i da su ciljevi NIS-a usklađeni sa ciljevima EU i Srbije u toj oblasti.
Bez održivog finansiranja realizacija projekata nije realna, stoga nam je podrška EU na putu zelene tranzicije i reforme našeg energetskog miksa ka čistijim izvorima energije jako važna“, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović predstavljajući predstavnicima Evropske komisije i međunarodnih finansijskih institucija značaj projekta Plana rasta za Zapadni Balkan za energetski sektor Srbije.
