Kako ide proces gasifikacije Republike Srpske i koliko dešavanja u Rusiji mogu da utiču na realizaciju tog projekta, s obzirom na to da se ruski Gasprom našao pod sankcijama?

– Vlada RS je odlučna u nameri da se nastave aktivnosti na gasifikaciji Republike Srpske i nastojimo da održimo dinamiku koju smo uspostavili. Naravno, sada su se počeli menjati uslovi u pogledu realizacije tog projekta zato što smo očekivali i bila nam je orijentacija da Gasprom bude naš strateški partner, zajedno sa Srbijagasom u realizaciji ovog projekta. Međutim, nećemo čekati dok se odnosi stabilizuju ili urede na neki način. Već sada insistiramo na postupku određivanja novih tačaka interkonekcije za BiH, a to se odnosi na uspostavljanje interkonekcija na lokaciji Zagvozd (Hercegovina) i na lokaciji Novo Selo (Bijeljina). Mi moramo da imamo odobrene interkonekcije da bi smo uopšte mogli dalje da razvijamo projekat gasifikacije Republike Srpske i očekujemo da će, nakon što Vlada usvoji akt, to biti upućeno prema Savetu ministara BiH i da će pokrenuti procedura i odobriti interkonekcija. Mora se postići međudržavni sporazum između Vlade Srbije i Saveta ministara BiH.

Očekujete li da predstavnici FBiH budu saglasni?

-To je čisto formalna aktivnost kojoj ne bi trebalo niko da stvara prepreke, kao što postoji međudržavni sporazum između BiH i Hrvatske. Ako bi iz FBiH to zaustavljali, onda ne bi bila utvrđena ni ta interkonekcija Zagvozd, to je neodvojiv proces. Želimo da utvrđivanje tih interkonekcija bude istovremen proces, kroz jednu odluku.

Rečeno je da će uz gradnju autoputa kroz Srpsku ići i gradnja gasovoda, da li se to menja, hoće li gasovod biti na čekanju sada?

– Naš plan je bio da ide istovremeno trasa gasovoda sa trasom autoputa, ali trenutno ne mogu sasvim sigurno da kažem da će tako biti, zato što su nastupile najnovije okolnosti kao rezultat sukoba na relaciji Rusija – Ukrajina. Moramo da vidimo kakva je sad pozicija Gasproma u okviru tog projekta. Mi očekujemo da tu neće biti zastoja zato što bi ta interkonekcija i razvoj gasifikacije bio jedino moguć ukoliko ostane trasa gasovoda nazvana Balkanski, odnosno Turski tok. Mi ćemo konekciju imati prema tom gasovodu i zato nam je važno da odnos sa Rusijom bude stabilan i da bude obezbeđen normalan protok gasa putem tog gasovoda. Neke države EU su tražile od Bugarske da zaustavi protok gasa, to se još nije desilo, hvala Bogu i ne treba da se desi, ali mi ne možemo ništa da garantujemo ili dajemo u tom smislu procene, jer na to ne možemo da utičemo.

Kad je reč o odnosima sa Rusijom, hoće li biti promena u radu rafinerija u Srpskoj?

-U ovom trenutku nemamo nikakvih najava od Optima grupe ili njihovih kompanija u RS da će menjati nešto u svojoj poslovnoj politici. Oni i dalje ostaju pri tome da će održati proizvodnju Rafinerije ulja u Modriči, da će nastaviti sa razvojem i održavanjem distributivne mreže svojih prodajnih objekata kojih imaju 84 u BiH, uz mogućnost da, eventualno, kupe još neke ili grade nove. Što se tiče Rafinerije nafte u Brodu, ona je gasifikovana, spremni su da vrše komprimiranje gasa i to rade. Nemam informaciju o trenutnim dešavanjima, jer oni nisu dužni da nama daju te podatke.

Što se tiče investicija koje planira Elektroprivreda Republike Srpske, da li će se ići u prodaju obveznica ERS na Bečkoj berzi ili se odustalo od toga?

-U ovom trenutku nemamo definisanu projekciju izlaska na berzu, samo postoji namera. Sredstva trenutno nisu toliko neophodna. Mi smo odobrili Elektroprivredi taj projekat, ali oni još nisu ušli njegovu u realizaciju.

Narodna skupština RS je još pre godinu dana usvojila Deklaraciju o zaštiti reka kojom se traži da Vlada proglasi moratorijum na izgradnju malih hidroelektrana. Šta je urađeno po tom pitanju?

-Mi imamo obavezu da postupamo po Deklaraciji koja je usvojena u Narodnoj skupštini i odnosi se na pitanje zaštite okoline, uključujući i vodotok reka u Srpskoj. Postupali smo po tome, rok je bio šest meseci, Ministarstvo energetike i rudarstva je završilo svoj deo posla i pripremilo Informaciju. Potrebno je i da ministarstva prostornog uređenja i poljoprivrede završe svoj deo i kad kompletiramo, Vlada će okončati našu obavezu u vezi sa Deklaracijom. Time smo ispunili  to što je NSRS zahtevala i dalje aktivnosti u vezi sa malim hidroelektranama mogu biti nastavljene.

Da li će biti stavljen moratorijum na izgradnju mini hidroelektrana?

-Ne znam da li će biti stavljen, to nije namera, namera je da se poštuju kriterijumi i svi standardi koji postoje u pogledu izgradnje takvih objekata. Mi još imamo, ne mnogo, ali imamo određen broj lokacija na kojima je moguće graditi MHE, ali to je stvar daljih studija koje treba da dokažu opravdanost. Mi smo raskinuli preko 40 koncesionih ugovora u poslednjih nekoliko godina i time smo pokazali nivo odgovornosti prema potrebi zaštite okoline i vodotokova. Izbacili smo sve one koji su neozbiljno ušli u te projekte izgradnje MHE jer očito da nisu bili kvalifikovani da bi mogli graditi takve objekte.

Na Samitu energetike u Trebinju ste izneli stav suprotan stavovima EU i Energetske zajednice da se ugase termoelektrane u RS, istovremeno imamo razmišljanja zemalja EU o pokretanju TE na njihovim teritorijama. Kakav će pravac RS biti u tom smislu?

– Mi moramo štititi interese Republike Srpske kao što svaka država štiti svoje interese. Energetika je posebno važno nacionalno i državno pitanje. Država mora da osigura nesmetano snabdevanje električnom energijom svog stanovništva i privrede i mi to moramo učiniti. Takođe, moramo imati u vidu da naši ekonomski i finansijski uslovi za finansiranje projekata u segmentu dekarbonizacije nisu na tom nivou na kojem se nalaze evropske države koje su akumulirale ogromne količine kapitala u prethodnim godinama kada su raubovali prirodu i imali izuzetno veliki rast i razvoj. Bili su nemilosrdni prema prirodi i danas se u velikoj mjeri odnose na isti način. Republika Srpska je učinila veliki korak, izvršili smo odsumporavanje TE Ugljevik, ugradili smo filterska postrojenja i uređaje za odsumporavanje dimnih gasova i sprečili smo emisiju štetnih gasova i krupnih čestica za više od 97 odsto. Time smo pokazali odgovornost i uzeli na sebe veliki teret finansiranja, to je 85 miliona evra vrednost projekta. Takođe, mi ćemo uraditi filterska postrojenja u TE Gacko i time ćemo sprečiti emisiju krupnih čestica. To ćemo početi i realizovati u ovoj godini.

Kolika je vrednost tog projekta i ima li Republika Srpska novac za to?

-To mora biti najmanje oko 15 – 20 miliona evra, imaćemo sredstva i mi ćemo to uraditi, naći ćemo način kako finansirati taj projekat. I na taj način pokazujemo odgovornost, ali da kažemo da ćemo 2035. godine zatvoriti termoelektrane – to ne možemo i nećemo reći, bar sam siguran dok sam ministar da to nećemo uraditi. Šta ćemo uraditi do 2050. godine, o tome ćemo još razgovarati.

Izvor: Energetikars.com