Na londonskom tržištu je cena nafte prošle nedelje blago pala, pa je u julu zabeležen prvi mesečni gubitak u ovoj godini jer se trgovci plaše da će povećanje kamata zbog visoke inflacije izazvati usporavanje rasta svetske privrede, a time i potražnje za naftom.
Cena barela na londonskom tržištu pala je prošle nedelje 1.3 posto, na 111.63 dolara, dok je na američkom tržištu barel poskupeo 0.8 posto, na 108.43 dolara.
Na oba tržišta cene su u julu zabeležile prvi pad na mesečnom nivou od novembra prošle godine.
Veći deo protekle nedelje cene nafte su bile pod pritiskom jer se trgovci plaše da bi podizanje ključnih kamatnih stopa američke centralne banke moglo da gurne najveću svetsku ekonomiju u recesiju i da oslabi potražnju za gorivom.
Fed je naglo povisio kamatne stope od marta kako bi spustio inflaciju sa najviših nivoa u poslednjih 40 godina, a očekuju se dalja povećanja.
A svi najnoviji podaci govore da se rast američke ekonomije usporava. Usporava se i rast ostalih najvećih svetskih ekonomija, Japana i evrozone. Ubrzava se samo rast kineske ekonomije, koja je mesecima pod pritiskom zbog strogih restriktivnih mera u cilju borbe protiv virusa korone.
Poremećaji u proizvodnji
I dok usporavanje rasta globalne ekonomije negativno utiče na cene nafte, njih podržavaju poremećaji u proizvodnji, na primer, u Libiji i Norveškoj.
Libijska Nacionalna naftna korporacija (NOC) proglasila je u četvrtak višu silu u lukama Es Sider i Ras Lanuf i na naftnom polju El Feel. U lukama Brega i Zueitina već je na snazi viša sila.
Viša sila se odnosi na događaj koji se nije mogao predvideti u trenutku zaključenja ugovora i na koji ugovorne strane ne mogu objektivno uticati, kao što su rat, protesti i elementarne nepogode.
Proizvodnja je naglo opala, pa se sada izvozi između 365.000 i 409.000 barela nafte dnevno, u poređenju sa uobičajenih 865.000 barela dnevno, saopštila je libijska kompanija.
Štrajk u Norveškoj
U Norveškoj je, s druge strane, sindikat Lederna u četvrtak objavio da 74 radnika na platformama Ekuinor Gudrun, Oseberg South i Oseberg East stupaju u štrajk 5. jula. Ovo bi moglo da zaustavi oko 8 odsto norveške proizvodnje nafte.
U takvim okolnostima, Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) i njeni saveznici, uključujući i Rusiju, potvrdili su plan prema kojem bi trebalo da povećaju snabdevanje za 648 hiljada barela dnevno u julu i avgustu, oko 210 hiljada barela više od ranije planirano.
Povećanje je skromno, a pojedini članovi kartela imaju problema sa realizacijom kvota zbog slabih investicija i kašnjenja u održavanju infrastrukture zbog pandemije.
Istraživanje Rojtersa pokazalo je da je OPEK proizvodio 28,52 miliona barela dnevno u junu, oko 100.000 barela manje nego u maju.
Nakon što su prošle godine porasle za više od 50 odsto, zahvaljujući oporavku svetske privrede od korona krize, od početka ove godine cene nafte su skočile za skoro 50 odsto, najviše zbog rata u Ukrajini.
Izvor: Index.hr
