Tokom tri meseca, između februara i aprila, svetska industrijska proizvodnja je bila samo 3,75 posto veća nego u istom periodu prethodne godine, pokazuju podac Holandskog biroa za analizu ekonomske politike (CproPB).

Rast je progresivno usporen nakon što je dostigao vrhunac od skoro 15% u prvom kvartalu 2021. godine, kada su se glavne ekonomije oporavile od prvog talasa pandemije koronavirusa.

U apsolutnom smislu, čini se da je proizvodnja dostigla vrhunac u februaru, a zatim je počela da pada, pošto je Kina zaključala nekoliko velikih gradova, a sankcije i porast inflacije pogodili su potrošačku i poslovnu potrošnju u Evropi.

Istraživanja menadžera za nabavke za Sjedinjene Države, Evrozonu i Kinu pokazuju da ekspanzija poslovnih aktivnosti u drugom kvartalu gubi zamah, a u Kini zapravo pada.

Čini se da je kretanje tereta dostiglo vrhunac čak i ranije, oko decembra, a od početka godine ima trend pada.

Obim globalne trgovine bio je 3,76% veći u periodu februar-april u poređenju sa istim periodom godinu dana ranije, što je relativno spora stopa rasta.

Ali najnoviji podaci pokazuju da je obim smanjen za 0,3% u periodu februar-april u odnosu na novembar-januar, čak i nakon sezonskih prilagođavanja.

Po ovoj meri, rast obima je tek na 10. percentilu svih perioda od 1991. godine, što znači da je značajno usporavanje već u toku.

Južnokorejski indeks kapitala KOSPI-100 sadrži veliki broj izvozno orijentisanih proizvodnih preduzeća i usko je vezan za trgovinski ciklus u poslednje dve decenije.

KOSPI-100 je nastavio da pada poslednjih meseci i sada je pao za 30% u poređenju sa istim periodom prošle godine, što ukazuje da je obim trgovine verovatno dodatno opao u maju i junu.

Najveći uticaj će se osetiti na dizelu

Usporavanje je i neophodno (ograničenja kapaciteta su postala obavezujuća u sve većem broju industrija) i namerno (centralne banke su osmislile značajno pooštravanje finansijskih uslova kako bi smirile inflaciju).

Kako usporavanje bude napredovalo, ponovo će se uspostaviti rezervni kapaciteti u brojnim industrijama. Usporavanje će nekim proizvođačima i transportnim firmama oduzeti moć prilikom određivanja cena, što će na kraju dovesti do usporavanja inflacije.

Kada su u pitanju naftni proizvodi, najveći uticaj će se osetiti kod dizela, goriva koje koriste proizvođači, drumski prevoznici, železnice i špedicije.

Zalihe dizela i drugih ulja za loženje u SAD rastu nakon što su početkom maja dostigle najniži nivo u poslednjih 17 godina, pokazuju podaci američke Uprave za energetske informacije.

Neka od povećanja su sezonska, jer rafinerije povećavaju preradu sirove nafte da bi proizvele više benzina za letnju sezonu vožnje („Nedeljni izveštaj o stanju nafte“, EIA, 29. jun).

Ali deo akumuliranih zaliha verovatno utiče na smanjenje potražnje, jer proizvodnja i transport usporavaju, a više cene podstiču uštedu goriva.

Zalihe destilata u SAD porasle su za više od osam miliona barela u poslednjih sedam nedelja, što je najbrži sezonski porast od 2008. godine, isključujući poremećaje izazvane pandemijom 2020.

Manje ili više kontinualan pad zaliha destilata od septembra 2020. je izgleda zaustavljen u maju i junu 2022.

Podaci o proizvodnji, transportu i dizelu su u skladu sa usporavanjem globalnog poslovnog ciklusa koji je već u toku – trenutno je fokus na Kini i Evropi, ali će se verovatno preliti na Severnu Ameriku u narednih nekoliko meseci.

Izvor: Reuters