Ponude za kupovinu i prodaju struje pristižu svake sekunde, ako ne i češće. Ekrani sa pozicijama koje stalno trepere do nivoa koje ljudsko oko ne može da prati, pa su čak i softveri instalirani da usporavaju operacije. Upravo tu robotski algoritmi dolaze u pomoć trgovcima. Tako je u avgustu više od 50 odsto transakcija Bugarske nezavisne energetske berze (BNEB) zaključeno u segmentu Unutar dnevno tržište.

Očekivanja Nikole Gabrovskog, direktora organizacione jedinice Razvoj poslovanja u BNEB-u, su da će sledeće godine robotizacija transakcija dostići 70 odsto, a za nekoliko godina 90 odsto. Tome će doprineti kontinuirana povezanost tržišta električne energije u Evropskoj uniji i očekivani rast potrošnje električne energije.

Odluka trgovaca

Međutim, u ostalim poslovima sa električnom energijom, trgovci još uvek odlučuju kako da reaguju na ponude. Razlog je što u segmentu Dan unapred ima dovoljno vremena za ljudske reakcije kao što su razmatranje, analiza i upoređivanje ponuda, dok toga nema kada je reč o Unutar dnevnom tržištu. To vreme će se još više smanjiti, jer berza planira da skrati vreme za podnošenje predloga za prodaju struje za isti dan sa sadašnjih 60 na 30 minuta, kao što je to slučaj u nekim od zapadnoevropskih berzi.

Očekuje se da će se time poboljšati likvidnost količina koje se nude na prodaju, kupci će moći da približe električnu energiju vremenu koje im je potrebno, a to će donekle poboljšati i cene. Pored toga, balansne grupe elektrana i preduzeća moći će efikasno da očiste višak ili potraže nedostajući deo energije svojih članova po cenama koje neće stvarati stres za bilo koga od učesnika na tržištu električne energije.

To će doprineti stabilnijim cenama, što je dobro i za proizvođače i za potrošače, posebno imajući u vidu predstojeći prelazak na slobodno tržište domaćinstava od 2026. godine, rekao je Gabrovski povodom desetogodišnjice osnivanja BNEB-a. Kompanija, koja je prvo bila deo Bugarskog energetskog holdinga, ali je pod uticajem EK postala deo Bugarske berze, osnovana je 2014. godine, a pravi rad je počeo početkom 2016. godine.

Šta se desilo sa berzom za 10 godina?

Ukupno je iskorišćeno 232,2 teravat sata (TWh) od početka razmene, do avgusta 2024. Najveći obim – 136,1 TWh, čine transakcije u segmentu Dan unapred, zatim bilateralni ugovori – za 72,6 TWh, značajno učešće ima i fjučers segment – 15,1 TWh, a najmanji je onaj unutar jednog dana, prema podacima kompanije koje je izneo Antoni Željazkov, šef odeljenja za tržišne operacije.

Državni proizvođači električne energije – NE Kozloduj, NEK i TE Marica Istok 2 – i dalje drže najveći udeo u snabdevanju, ali se njihovo učešće trenutno smanjuje na oko 50 odsto zbog uvođenja obnovljivih izvora energije. Udeo države će pasti čak i sa skorom gašenjem elektrane na ugalj Marca istok 2.

Međutim, operater berze ne može da analizira po vrsti udela energije koji prolaze kroz njegovu platformu, kao ni koje količine su za uvoz ili izvoz, jer nisu uključeni samo proizvođači energije, već i trgovci, uključujući i inostrane.

Zbog specifičnosti trgovine i ulaska obnovljivih izvora energije, transakcije po satu beleže prosečan godišnji rast od oko 10 odsto i očekivanja su da će se to nastaviti prelivanjem u ovaj segment količina iz prometa u segmentu– Dan unapred. Nije slučajno što je to referenca u određivanju subvencija za nekomercijalne potrošače od strane države u slučaju viših od uobičajenih poskupljenja struje na slobodnom tržištu.

Kretanje cena

U BNEB-u ističu da godinama cene u segmentima Dan unapred i Unutar dana idu istom krivom, ali su iz sata u sat nešto niže, što je i logično.

Očekivanja Gabrovskog su da će, ukoliko dođe do liberalizacije tržišta električne energije za domaćinstva, kako je predviđeno od 1. januara 2026. godine, obim trgovane struje porasti za 30 odsto, koliko se trenutno obračunava učešće domaćinstva u ukupnoj potrošnji električne energije. Ne očekuje se da će izlazak sa zaštićenog tržišta domaćinstava imati značajniji uticaj na slobodnu cenu struje. Razlog je što se tražnja i ponuda automatski izjednačavaju, komentariše stručnjak.

U stvarnosti, prosečne mesečne cene od oko 50 EUR/MWh i oko 400 EUR registrovane su na berzi tokom godina, ali ovde se radi o odgovornosti trgovaca da svojim kupcima ponude fleksibilne uslove i zaštite od tržišnih rizika.

Projekti OIE

Pored toga, prema rečima Gabrovskog, značajan doprinos stabilizaciji cena električne energije predstavljaće ulazak sistema za skladištenje električne energije u projekte OIE, što pojedini investitori već rade sopstvenim sredstvima. Tenutno je u toku procedura angažovanje projekata kroz besplatno sufinansiranje sa blizu 1,2 milijarde BGN iz Plana oporavka i održivosti.

Razvoj međusistemske povezanosti u Evropi putem dalekovoda doprineće i stabilizaciji nivoa cena električne energije i otklanjanju stresnih skokova i padova, predviđa operater berze. Zato što će uz poboljšanu prenosivost sistema tržišta moći da odgovore na ponudu i potražnju. BNEB navodi kao dobar primer to kako su sa dobrom infrastrukturom u regionu i tržištima koja su povezana sa Rumunijom i Grčkom, cene u trećim zemljama praktično iste.

Izvor: Mediapool