Neizvesnost na energetskom tržištu i rast cena struje glavni su razlozi što je u poslednje vreme sve veće interesovanje za izgradnju malih solarnih elektrana u BiH, gde su u protekle dve godine uvezeni paneli u vrednosti većoj od 358 miliona maraka.

Da interesovanje raste, najbolje govori podatak Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH, da su 2022. godine uvezeni paneli u vrednosti od 65,670 miliona maraka, za 40 miliona KM više nego 2021. godine.

Najviše solarnih panela uvezeno iz Kine

Iako je Evropa jedan od najglasnijih zagovornika zelene tranzicije, najviše solarnih panela BiH je uvezla iz Kine, a samo je prošle godine na kineske sisteme potrošeno 209,404 miliona KM.

“Carinska stopa na uvoz panela je nula odsto, dok stopa PDV-a iznosi 17 odsto. To se odnosi samo na panele, dok se za nosače, transformatore, baterije i sličnu opremu koja ide uz njih, shodno njenom razvrstavanju i zemlji porekla određuje carinska stopa”, rekli su u UIO, podsećajući da za solarne panele postoje dva tarifna broja.

Direktor mostarske firme “Solaris”, koja u ponudi ima sve ono što je potrebno za izgradnju solarnih sistema, Marko Čule ističe da imaju sve više interesovanja stanovništva, kao i privrednika za postavljanje solarnih panela.

Među mušterijama brojnija pravna lica

“Interesovanje stanovništva je veliko, međutim problem stvara administracija, posebno u FBiH gde se propisi, koji su usvojeni, još ne primenjuju. Kada se to desi, očekujemo da će interesovanje biti još veće”, rekao je Čule.

Dodao je da su zbog birokratije među mušterijama trenutno brojnija pravna lica nego građani.

“Sa svakim poskupljenjem struje raste i interesovanje za ulaganje u obnovljive izvore energije. Jedan od razloga je i to što je cena instalacije elektrana značajno pala u poslednje dve – tri godine, te mogu reći da se radi i o do 70 odsto jeftinijoj investiciji”, rekao je Čule.

Prema njegovim rečima, solarna elektrana za kuću od cigle košta oko 14 000 maraka.

“Takva jedna elektrana otplatiće se kroz pet godina, s tim da to ima tendenciju pada iz razloga što se cene struje menjaju”, objasnio je Čule.

Savetnik u banjalučkoj firmi “Eko tehnologije” Aleksandar Gejak rekao je da je potražnja za solarnim panelima ogromna, i da je na veliko iznenađenje stanovništvo veoma zainteresovano.

“Što se tiče potražnje i realizacije sve funkcioniše fantastično. Međutim, problem se javlja kod stanovništva koje želi da proizvodi energiju koju bi besplatno, u skladu sa zakonom, skladištili u mrežu i po potrebi povlačili. Birokratija ne dozvoljava da se zakon, koji je donesen, stavi u praksu”, rekao je Gejak.

Energija za sopstvene potrebe

Dodao je da oni koji izgrade postrojenja i nezavisni su od mreže, jer imaju svoj baterijski sistem skladištenja, najnormalnije proizvode vlastitu električnu energiju koju koriste samo za svoje potrebe.

“Taj sistem se zaista koristi van grada, na vikendicama i u selima, gde je to lakše realizovati, dok je u gradovima to teže, jer su svi spojeni na mrežu”, naglasio je Gejak.

Pozjumeri

U banjalučkoj kompaniji “ETMAX” kažu da je interes za izgradnju solarnih elektrana kod domaćinstava, ali poslovne zajednice raste već nekoliko godina. Međutim, kažu da kod kategorije elektrana u sistemu kupac – proizvođač (prozjumer), trenutno postoji situacija da “Elektroprivreda RS”, koja je većinski snabdevač u Srpskoj, ne želi da potpiše ugovor o preuzimanju viška električne energije iz ovih sistema, zbog nerešenog pitanja obračuna PDV-a, kada se ugovor sklapa sa fizičkim licem.

Prema rečima generalnog direktora ove kompanije Siniše Maksimovića zaposleni prate situaciju i na osnovu informacija kojima raspolažu i ovo pitanje bi uskoro moglo biti rešeno.

“Na nivou UIO BiH postoji volja da se ovaj problem reši i da se snabdevačima, u ovom slučaju “Elektroprivreda RS”, omogući sklapanje ugovora sa kupcima”, proizvođačima, odnosno prozjumerima – istakao je Maksimović.

Cena izgradnje

Siniša Maksimović ističe da, osim same izgradnje solarnih elektrana, postoje i drugi troškovi koje treba imati u vidu kada se izlazi sa referentnom cenom izgradnje postrojenja. Ti zavisni troškovi su uglavnom fiksni i utiču na ukupnu vrednost investicije, a mogu da, ističe on, variraju između 100 i 300 evra po kilovatu instalisane snage.

“Zavisni troškovi o kojima govorimo su pre svega vezani za samu lokaciju postrojenja. Takođe, važan element u ovim troškovima su i troškovi pribavljanja neophodnih dozvola i one mogu da iznose od deset do 15 odsto vrednosti projekta, zavisno od kategorije projekta. Cena izgradnje samog postrojenja košta između 500 i 700 evra po kilovatu instalisane snage, ali na tu osnovnu cenu treba dodati i spomenute fiksne troškove”, objasnio je on. Dodao je da se, kada se uzmu u obzir svi navedeni elementi i troškovi, dolazi do prosečne cene izgradnje solarne elektrane od 850 do 950 evra po kilovatu instalisane snage.

Izvor: Capital.ba