Energetski sektor Evrope ispustio je više ugljen-dioksida u prvom kvartalu 2025. godine nego u bilo kom kvartalu od početka 2023. godine, nakon pada proizvodnje električne energije iz čistih izvora, što je primoralo elektroprivrede da se više oslanjaju na ugalj i prirodni gas za proizvodnju struje, pišu agencije.

Kompanije su ispuštale skoro 390 miliona metričkih tona CO₂ u periodu januar–mart, što je za 23,5 miliona tona više u poređenju sa istim periodom 2024. godine, prema podacima energetskog instituta Ember.

Ovaj porast emisija u prvom kvartalu prekinuo je dvogodišnji trend smanjenja zagađenja u evropskoj proizvodnji struje i izaziva zabrinutost da bi se opadajući godišnji trend emisija mogao preokrenuti.

Faktori rasta

Glavni krivci za porast emisija u Evropi su Nemačka, Holandija, Poljska i Ujedinjeno Kraljevstvo, koje su u prvom kvartalu zabeležile višegodišnje maksimume u emisiji iz termoelektrana na fosilna goriva.

Padovi u proizvodnji čiste energije u tim zemljama bili su glavni razlog većeg korišćenja fosilnih goriva.

Ukupna proizvodnja čiste energije širom Evrope bila je za pet odsto manja u periodu januar–mart u poređenju sa istim periodom 2024. godine, a padovi su bili posebno izraženi u Nemačkoj (19%) i Ujedinjenom Kraljevstvu (9%).

Proizvodnja energije iz vetra bila je posebno slaba u 2025. godini u Nemačkoj, gde je pala za 30% u poređenju sa istim mesecima 2024. godine. Holandija, Poljska i Velika Britanija takođe su zabeležile padove od oko 20% i više.

Manja proizvodnja hidroenergije takođe je imala uticaj gde su Nemačka, Poljska i Velika Britanija zabeležile su padove od 26%, 43% i 18% respektivno.

Nadomeštanje gubitka

Kako bi nadoknadile manjak proizvodnje zelene energije, evropske energetske kompanije povećale su proizvodnju u elektranama na fosilna goriva.

Ukupna proizvodnja struje iz fosilnih goriva u Evropi bila je sedam odsto veća tokom prva tri meseca 2025. godine u poređenju sa istim kvartalom 2024. godine.

Neke zemlje su povećale proizvodnju iz fosilnih izvora više od proseka – Nemačka (10%), Holandija (25%), Poljska (11%) i Ujedinjeno Kraljevstvo (19%).

Na nivou cele Evrope, proizvodnja iz uglja i gasa porasla je za oko šest odsto u 2025. godini u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Na nivou pojedinačnih zemalja, oscilacije su bile izraženije – u Nemačkoj je proizvodnja iz gasa ostala skoro ista, dok je proizvodnja iz uglja porasla za 15%.

U Velikoj Britaniji, proizvodnja iz gasa porasla je za 23%, dok je proizvodnja iz uglja pala na nulu zbog zatvaranja poslednje termoelektrane na ugalj.

Holandija i Poljska su povećale i proizvodnju iz uglja i iz gasa u prvom kvartalu 2025. godine.

Sezona proizvodnje zelene energije

Očekuje se da će proizvodnja iz solarne energije porasti u narednim mesecima jer Evropa ulazi u sezonu sa najjačim sunčevim zračenjem.

To bi trebalo da se poklopi sa smanjenjem potrošnje energije za grejanje, što bi moglo omogućiti smanjenje proizvodnje iz fosilnih goriva.

Međutim, ukupna potražnja za električnom energijom zavisi i od industrijske aktivnosti, koja u 2025. godini beleži neujednačen rast, ali bi mogla biti dodatno pogođena novim američkim tarifama na uvoz robe, koje je uvela Trampova administracija.

Ako potražnja u industriji ostane slaba, evropske energetske firme bi mogle dodatno smanjiti korišćenje fosilnih goriva i osigurati pad proizvodnje iz tih izvora i tokom cele 2025. godine.

Međutim, ukoliko regionalna industrijska aktivnost poraste zahvaljujući stimulansima i povećanim vojnim ulaganjima, firme bi mogle biti prinuđene da povećaju proizvodnju iz fosilnih goriva, što bi dovelo do rasta emisija u poređenju sa prethodnom godinom.