Nova nemačka Vlada, pod vođstvom kancelara Fridriha Merca, zauzima tvrd stav protiv bilo kakvog potencijalnog ponovnog aktiviranja gasovoda Severni tok, signalizirajući posvećenost geopolitičkim prioritetima u odnosu na ekonomski pragmatizam. Prema izveštajima Fajnenšel tajmsa i objavama na X-u, Berlin istražuje pravne mere za trajno onesposobljavanje gasovoda koji su nekada isporučivali pristupačan ruski prirodni gas evropskim industrijskim gigantima. Ovaj potez, iako zamišljen kao bezbednosna mera, pokreće ozbiljna pitanja o energetskoj budućnosti Nemačke i riziku od ubrzane deindustrijalizacije usred već́ rastućih troškova energije.

Namerno odustajanje od ruskog gasa

Cevovodi Severni tok 1 i 2, koji su povezivali Rusiju sa Nemačkom preko Baltičkog mora, teško su oštećeni 2022. godine nakon niza eksplozija koje se uglavnom pripisuju sabotaži. Dok istrage traju, cevovodi su ostali van upotrebe, primoravajući Nemačku da se oslanja na skuplji uvoz tečnog prirodnog gasa (LPG), prvenstveno iz Sjedinjenih Američkih Država, Katara i drugih globalnih dobavljača. Uprkos povremenim glasinama o obnavljanju cevovoda – posebno jer cene energije opterećuju evropske ekonomije – nemačka Mercova Vlada sada preduzima mere kako bi osigurala da oni ostanu neaktivni.

Objave na X ističu da nemački kabinet menja zakon kako bi sprečio buduće korišćenje Severnog toka 2, sa planovima da pooštri proveru investicija kako bi blokirao bilo kakve promene vlasništva koje bi mogle da ožive cevovode. Ovo dolazi nakon ranijih izveštaja iz maja 2025. godine, kada su se Berlin i Evropska komisija složili da se suprotstave bilo kakvim pregovorima između SAD i Rusije koji bi mogli dovesti do obnove Severnog toka. Poruka je jasna: Nemačka je spremna da se odrekne pouzdanog, jeftinog izvora energije kako bi se uskladila sa zapadnim sankcijama i geopolitičkim strategijama protiv Rusije.

Cena ideologije pre ekonomije

Nemačka odluka dolazi u vreme kada njen industrijski sektor pogađaju visoke cene energije. Proizvodni giganti zemlje – BASF, Siemens i Volkswagen – dugo su se oslanjali na jeftin ruski gas kako bi ostali konkurentni na globalnim tržištima. Od prekida cevovoda, troškovi energije su naglo porasli, a nemačke industrije se suočavaju sa cenama struje i gasa dva do tri puta višim od onih u SAD ili Aziji. To je već izazvalo zatvaranje fabrika, smanjenje proizvodnje i upozorenja na širi talas deindustrijalizacije.

Blokiranjem oživljavanja Severnog toka, Nemačka se efikasno zaključava u budućnost skupog uvoza tečnog prirodnog gasa (LPG) i nestabilnih energetskih tržišta. LPG, iako fleksibilan, dolazi sa višim troškovima transporta i uticajem na životnu sredinu u poređenju sa gasom iz gasovoda. Zapravo, globalna ponuda LPG-a je ograničena, sa konkurencijom iz Azije i ograničenim novim kapacitetima koji dolaze u rad. Objave na X-u ističu ironiju: Nemačka daje prioritet geopolitičkom poziranju dok se njena industrijska baza bori da se održi na površini. Jedan korisnik je primetio: „Mercova Vlada bi radije videla zatvaranje fabrika nego da prizna da je ruski gas bio spas.“

Deindustrijalizacija: Samonaneta rana?

Implikacije ove politike su ozbiljne. Nemačka industrijska proizvodnja je već opala poslednjih godina, a energetski intenzivni sektori poput hemikalije, čelika i automobilske industrije su najviše pogođeni. Fajnenšel tajms je u junu ove godine izvestio da tržišta obveznica signaliziraju zabrinutost investitora u vezi sa dugoročnom ekonomskom stabilnošću u Evropi, delimično zbog energetskih ograničenja. Isključivanjem Severnog toka, Nemačka rizikuje da ubrza ovaj pad, terajući kompanije da se presele u regione sa jeftinijom energijom, kao što su SAD ili Bliski istok.

Kritičari tvrde da je ovo samo naneta rana vođena ideologijom, a ne pragmatizmom. Dok EU i SAD insistiraju na energetskoj nezavisnosti od Rusije, stvarnost je da alternativni izvori ne mogu da se porede sa obimom, pouzdanošću ili troškovima Severnog toka, koji ima godišnji kapacitet od 55 milijardi kubnih metara gasa. X objave odražavaju rastuću frustraciju, a jedan korisnik je izjavio: „Nemačka elita prodaje sopstvenu ekonomiju da bi udovoljila Vašingtonu. Severni tok je bio infrastruktura, a ne politička igračka.“

Geopolitičke igre i energetska stvarnost

Stav Berlina je u skladu sa širim naporima EU da ekonomski izoluje Rusiju, što dokazuje predloženi paket sankcija usmerenih na rusku energetsku infrastrukturu. Ali to ima svoju cenu. Energetska tranzicija Nemačke, koja se u velikoj meri oslanja na obnovljive izvore energije, još uvek je godinama udaljena od zamene baznih kapaciteta koje je nekada obezbeđivao gas. Nuklearna energija, kontroverzno ukinuta 2023. godine, više nije opcija, ostavljajući zemlju ranjivom na nestašicu energije tokom vršne potražnje ili nepovoljnih vremenskih uslova.

U međuvremenu, SAD mogu da dobiju kao glavni dobavljač tečnog prirodnog gasa (LPG) Evropi, što neki na X-u nazivaju zgodnom koincidencijom. Bajdenova administracija je ohrabrila Evropu da se diverzifikuje i udalji od ruske energije, ali kritičari ističu da američki izvoz LPG-a daje prednost profitu u odnosu na ekonomsku stabilnost Evrope. Sada, kada Nemačka udvostručuje ovu promenu, ostaje pitanje: ko ima više koristi – evropske industrije ili vašingtonske energetske kompanije?

Energetska budućnost Nemačke

Kako se Nemačka kreće ka pravnom zakopavanju Severnog toka, posledice će se osetiti širom Evrope. Viši troškovi energije mogli bi da podstaknu inflaciju, naruše kupovnu moć́ potrošača i pogoršaju društvene nemire, kao što je nagovešteno u nedavnim člancima Fajnenšel tajmsa o izazovima balansiranja ekonomske politike sa nezadovoljstvom javnosti. Za industrije, izgledi su mračni: još otpuštanja, smanjene investicije i potencijalni egzodus proizvodnje u jeftinije jurisdikcije.

Razvoj ove priče sledi, ali jedno je sigurno – potez Nemačke da da prioritet geopolitici u odnosu na energetsku bezbednost je kockanje sa dalekosežnim posledicama. Hoće li berlinski lideri preispitati svoju odluku dok se fabrike zatvaraju, a računi za energiju rastu, ili je ovo početak nove ere deindustrijalizacije za ekonomski motor Evrope?

Izvor: Energy News Beat