Hrvatska i dalje u velikoj meri zavisi od uvoza električne energije, dok suša i neisplativost proizvodnje iz fosilnih izvora dodatno ističu ograničenu sposobnost domaće proizvodnje da pokrije potrošnju, navodi se u analizi privrednog udruženja Obnovljivi izvori energije Hrvatska (OIEH).
U prilog toj oceni OIEH iznosi podatke za drugo tromesečje ove godine, tokom kojeg je zabeležen nastavak visokog nivoa uvoza. Prema analizi, uvoz električne energije činio je 17,3% ukupno raspoložive energije u tom periodu.
Udruženje smatra da ti podaci ukazuju na nedovoljnu domaću proizvodnju i potrebu za jačim oslanjanjem na sopstvene energetske izvore.
Posmatrano po mesecima, udeo uvoza u aprilu iznosio je 4,9%, u maju 19,6%, a u junu čak 32%. OIEH ističe da podatak za jun potvrđuje zabrinjavajući trend energetske zavisnosti Hrvatske, naročito tokom letnjih meseci.
Udruženje dalje navodi da je proizvodnja iz hidroelektrana bila 23% niža od višegodišnjeg proseka, pre svega zbog izostanka prolećnih padavina i slabijeg topljenja snega, što je umanjilo sezonski doprinos ovog obnovljivog izvora. Istovremeno, proizvodnja iz termoelektrana na fosilna goriva prepolovljena je. gde je zabeležen je pad od 51,6%, pre svega zbog ispada iz pogona Termoelektrane Plomin, ali i zbog ekonomske neisplativosti rada postrojenja na prirodni gas.
Obnovljivi izvori prvi put najzastupljeniji izvor u energetskom miksu
Pozitivan pomak doneli su drugi obnovljivi izvori. Solarne elektrane, vetroparkovi, biomasa i biogas su prema podacima OIEH-a po prvi put najzastupljeniji izvor u energetskom miksu, sa udelom od 29,7%.
„Kako bismo smanjili zavisnost od uvoza i obezbedili stabilno snabdevanje u uslovima klimatskih i tržišnih promena, neophodno je ubrzati razvoj projekata obnovljivih izvora energije, uz paralelna ulaganja u elektroenergetsku mrežu i napredne sisteme za skladištenje energije. Samo fleksibilna i moderna mreža može omogućiti veću integraciju OIE, stabilnost sistema i zaštitu krajnjih korisnika od cenovnih šokova“, navodi se u komentaru analize.
Takođe se podseća da OIEH u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), Energetskim institutom Hrvoje Požar i Fakultetom elektrotehnike i računarstva, izrađuje studiju o lokacijama sa mrežnim uskim grlima i potrebi za baterijskim skladištima u Hrvatskoj.
Rezultati ove studije poslužiće kao osnova za strateško planiranje i usmeravanje investicija, sa krajnjim ciljem izgradnje pouzdanog, samodovoljnog energetskog sistema koji će služiti zelenoj tranziciji, zaključuju stručnjaci iz OIEH-a.
Izvor: energetika-net
