Nauka, konkretne mere, investicije i otpornost bile su ključne teme sastanka na visokom nivou tokom Samita lidera na Konferenciji UN o klimatskim promenama COP31. Šefovi država i vlada pozvali su na snažniju globalnu mobilizaciju, dok je generalna sekretarka Svetske meteorološke organizacije (SMO) Seleste Saulo upozorila na zabrinjavajuće stanje globalne klime i ukazala na značaj praćenja klimatskih promena i sistema za rano upozoravanje.

„Nemamo drugo nebo, niti drugu Zemlju. Naš zajednički dom zahteva zajedničku odgovornost i odlučnu akciju“, izjavio je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, koji je u Antaliji organizovao samit pod sloganom „Ka održivoj, otpornoj i pravednoj budućnosti“. On je ponovio ambiciju Turske da COP31 bude konferencija posvećena sprovođenju dogovorenih mera i pretvaranju obećanja u konkretne aktivnosti.

Premijer Australije Entoni Albaneze, koja zajedno sa Turskom deli predsedavanje COP31, pozvao je na veću solidarnost sa malim ostrvskim državama Pacifika, koje su među najugroženijima zbog porasta nivoa mora.

Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, domaćin prošlogodišnje konferencije COP30, izrazio je žaljenje što su klimatske akcije izgubile mesto među prioritetima međunarodne agende.

Prva klimatska obaveza je govoriti istinu

„Naša planeta se zagreva. Vreme ističe. Sada je trenutak za odlučnu akciju“, poručio je generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

Sa rastom temperatura, prilagođavanje klimatskim promenama postaje pitanje opstanka, dok klimatsko finansiranje mora biti dovoljno i dostupno. Svaka osoba na planeti trebalo bi da bude obuhvaćena sistemom za rano upozoravanje, a svaka zajednica zaštićena od poplava, suša i porasta nivoa mora, istakao je Gutereš, govoreći o inicijativi „Rano upozorenje za sve“, koju predvodi, a zajednički sprovode SMO i Kancelarija UN za smanjenje rizika od katastrofa.

„Naša prva klimatska obaveza je da govorimo istinu. Nauka nam ne poručuje da odustanemo, već da se još snažnije borimo“, rekao je Gutereš, odajući priznanje naučnicima, mladima, civilnom društvu, starosedelačkim narodima i malim ostrvskim državama.

Stanje klime sve alarmantnije

Generalna sekretarka SMO Seleste Saulo predstavila je na samitu izveštaj o stanju globalne klime.

Energetski disbalans Zemlje dostigao je najvišu vrednost od početka merenja 1960. godine, što dodatno pojačava ekstremne vremenske prilike. Planeta apsorbuje znatno više energije nego što je emituje, zbog čega se toplota u klimatskom sistemu akumulira sve brže.

Temperatura okeana i nivo mora dostigli su rekordne vrednosti, dok se ledene površine nastavljaju smanjivati, a zalihe slatke vode opadaju.

Koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi sada je više od 50 odsto veća nego u predindustrijskom periodu. Koncentracija metana gotovo je utrostručena, dok je nivo azot-suboksida povećan za više od četvrtine. Sve tri vrednosti dostigle su nove rekorde, a merenja pokazuju da njihov rast traje i tokom 2026. godine, navela je Saulo.

„Zbog toga je poslednjih 12 godina ujedno i 12 najtoplijih godina od početka merenja. Od januara do septembra 2026. godine prosečna globalna temperatura bila je oko 1,47 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa. Očekuje se da će biti još viša jer El Ninjo dodatno pojačava zagrevanje“, rekla je ona.

Sistemi za rano upozoravanje spasavaju živote

Ipak, izveštaj SMO o stanju klime za 2026. godinu donosi i određene razloge za optimizam, istakla je Saulo.

„Zajednica SMO prati stanje atmosfere, okeana i leda i razmenjuje prikupljene podatke. Tako smo uspeli da predvidimo El Ninjo nekoliko meseci unapred, dajući državama dovoljno vremena da se pripreme i zaštite stanovništvo. U poslednjih deset godina broj zemalja sa sistemima za rano upozoravanje više je nego udvostručen. Tamo gde su ti sistemi dobro razvijeni, broj poginulih u katastrofama šest puta je manji“, rekla je ona.

SMO na konferenciji COP31 zagovara kontinuirana ulaganja u sisteme za praćenje, prognoziranje i rano upozoravanje, koji imaju ključnu ulogu u zaštiti stanovništva.

„U SMO znamo da nam podaci koje prikupljamo pomažu da razumemo promene, predvidimo njihov razvoj i planiramo odgovarajuće mere. Sve brojke koje sam danas iznela rezultat su saradnje nacionalnih meteoroloških i hidroloških službi kroz globalni sistem za praćenje. Međutim, upravo u područjima sa najvećim nedostatkom podataka posledice klimatskih promena često su najteže“, istakla je Saulo.

Ona je pozvala na ulaganja u ljude i opremu koji omogućavaju praćenje stanja planete i pravovremeno upozoravanje stanovništva, ocenjujući da je to jedan od ključnih uslova za održivu, otpornu i pravednu budućnost.

Izvršni sekretar UN za klimatske promene Sajmon Stil rekao je da se COP31 odvija kroz dva paralelna procesa – pregovore i Globalnu agendu za klimatsku akciju, koja nastoji da snažnije poveže realnu ekonomiju sa klimatskim procesom.

Fokus će biti na pretvaranju postavljenih ciljeva i planova u konkretna rešenja, utrostručavanju finansiranja prilagođavanja klimatskim promenama i olakšavanju pristupa finansijskim sredstvima.

„Ovo je prilika da iskoristimo koristi koje donosi klimatska akcija“, poručio je Stil.

Izvor: WMO