Međunarodni projekat INITIATE pored učesnika iz Srbije okuplja predstavnike nauke i privrede iz Portugalije, Austrije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Kipra. Projekat vodi Fakultet strojarstva i brodogradnje Sveučilišta u Zagrebu. Učesnici su još instituti u Portugaliji, na Kipru, dva instituta u Austriji, Institut Jožef Štefan u Sloveniji, mašinski fakuleteti u BiH i Severnoj Makedoniji, Elektroprivreda BiH… Uloga ovog projekta je da se napravi veza, da se podigne svest u okvriru razvojnih naučnih institucija i da se pomogne vladama u energetskoj tranziciji i digitalizaciji. Tako smo došli, s obzirom na ciljeve projekta, do ideje da Institut Vinča i EP BiH zajednički sa Elektroprivredom Srbije, sa kojom sarađujemo, organizuju ovaj međunarodni forum.

Međunarodni forum „Zapadni Balkan u energetskoj tranziciji” 13. i 14. maja u Beogradu biće dostupan svima. Ovo neće biti naučni, već skup koji može da posluži svima, vladinim i nevladinim organizacijama, privredi, ali i naučno-istraživačkim organizacijama. U tom svetlu smo osmislili četiri panela, na kojima ćemo predstaviti tu međusobnu saradnju energetskog sektora – i u nauci i u privredi, da bismo završili zelenu energetsku tranziciju. Izuzetno je bitna, po meni, a i svima onima koji se bave ovim poslom, da se zajednički angažujemo, kako bi uspešno stigli do cilja – do proizvodnje dovoljnih količina čiste energije i obezbeđivanja energetske nezavisnosti.

Sve zemlje u svojim geopolitičkim okvirima imaju za cilj sprovođenje zelene energetske tranzicije. Jasno nam je da zemlje sa manje od 10 miliona stanovnika ne mogu same. Srbija, kao najveća u regionu, ima 6,5 miliona stanovnika. Znači, mi sa ovih prostora bivše SFRJ moramo tesno da sarađujemo, da imamo i naučno-stručne i veze u privredi i energetici – da bismo završili taj proces što uspešnije. Saradnja Instituta Vinča i EP BiH, koji su organizatori ovog skupa, jako je bitna. Takođe je važna veza Elektroprivrede Srbije i regionalnih elektroprivreda. EPS vidim kao stožer, zbog veličine kompanije. Svi zajedno moramo da nastupamo u okviru svih sporazuma, međunarodnih, koje smo potpisali, na koje su se naše vlade obavezale.

Energetska stabilnost je prioritet

Želim da istaknem da je Srbija na prvom mestu. Mi u Srbiji moramo da vodimo računa o tome da je energetska stabilnost i snabdevanje električnom energijom ove zemlje prioritet, da bismo postigli energetsku nezavisnost. To je nešto najbitnije u budućnosti. Svi želimo da imamo čistu i zdravu životnu sredinu, zbog budućih pokolenja. Ali, moramo da znamo da ćemo, ako ne obezbedimo energetsku stabilnost i bezbednost, postati vazalna zemlja.

Republika Srbija u nalazištima Kolubarskog i Kostolačkog basena ima uglja da tokom narednih 30 godina pokrije naše potrebe. KiM je de fakto deo Republike Srbije, ali de jure mi ne možemo da koristimo nalazišta na KiM, gde postoje velika nalazišta lignita. Mi ne možemo da se okrenemo samo OIE za osnovno snabdevanje električnom energijom, jer naša struka i nauka zna, a i ceo svet je to shvatio – da se još nije došlo do tog nivoa da možemo da se snabdevamo samo iz OIE. Zato mi moramo, na prvom mestu, da naš termosektor zamenimo nuklearnim elektranama. Naravno, istovremeno moramo maksimalno da radimo na korišćenju obnovljivih izvora energije, kako vetra tako i sunca. Jako je bitno i ono što se sada radi vezano za hidrosektor, jer je i on vrlo bitan i neodvojiv deo vezan za nuklearnu energiju. Nadam se da će, kako naša naučna zajednica tako i privreda i MRE odoleti svim izazovima i naći zajednički cilj i put – da trasiranju tog putu svi pomognemo. Ali, i da ga realizujemo.

Nuklearke – bazna podrška za proizvodnju električne energije

Institut za nuklearne nauke Vinča je najveći multidisciplinarni institut na Balkanu. Vinča ima oko 850 zaposlenih od kojih 450 doktora nauka, a oko 160 studenata na doktorskim studijama. Pod multidisciplinarnošću podrazumevamo da imamo 14 laboratorija i sedam centara. Generalno, Institut je nastao iz potrebe za nuklearnom energijom. Tokom 1966. godine nuklearni program je završen, a posle toga je počeo da se gasi. Danas je Srbija potpisnica Pariskog sporazuma, a da bi krenula putem energetske samostalnosti i bila energetski nezavisna, bezbedna i stabilna u budućnosti za baznu podršku moraće da koristi nuklearnu energiju za proizvodnju električne energije.

Moratorijum je ukinut, kroz donošenje novog Zakona o energetici, krajem prošle godine. Sada smo na putu da ponovo počnemo da razvijamo nuklerani program u mirnodopske svhre. To je izuzetno dug put, u kome želimo da Vinča vrati svoj stari sjaj, jer se Institut prvi na ovim prostorima bavio naukom vezanom za nuklearnu obast.

Fokus na nuklearnoj energiji

Treći panel na Međunarodnom Forumu „Zapadni Balkan u energetskoj tranziciji”, biće posvećen razvoju nuklearne energije. Razmatraćemo koji su to pravci razvoja, koja iskustva. Poenta je da na ovaj panel dovedemo predstavnike EDF-a i Rosatoma… Dobili smo potvrdu i da će nam doći predstavnik Mađarske elektroprvrede. Bili smo u poseti Nuklearnoj elektrani Pakš, da vidimo kakva su njihova iskustva, jer oni grade nukleranu elektranu Pakš 2. Da vidimo koji je njihov put i pravac bio do početka izradnje. Ideja nam je da vidimo, s  predstavnicima EDF-a i Rosatoma koje su to tehnologije koje oni nude, a šta mi od svega toga možemo da očekujemo.

Jedan od panelista biće i dr Slavko Dimović, direktor Instituta Vinča, koji će govoriti o tome kako možemo da pomognemo Vladi Srbije da danas i ubuduće da stignemo do proizvodnje struje iz nuklearki.

Prvi panel u okviru Foruma biće posvećen energetskoj tranziciji elektroprivreda – u tom smislu ćemo se fokusirati na lokalne elektroprivrede. Do sada su potvrdili učešće direktori EPS-a i EP BiH a bilo bi dobro da obezbedimo prisustvo direktora EPCG, čime bi obezbedili celokupan region, da vidimo koja su nam iskustva i kako te elekroprivrede vide svoju ulogu u budućnosti.

Drugi panel posvetićemo proizvodnji električne i toplotne energije iz OIE. Posebna pažnja biće posvećena vodoniku i energetskoj efikasnosti u sektoru grejanja i zgradarstvu, gde ne podrazumevamo samo efikasnost u osnovnom smislu te reči, već sve što je vezano za rezidencijalne i komercijalne objekte, a tu su i daljinsko grejanje i toplotne pumpe.

Saradnja nauke i privrede

Drugi dan biće posvećen saradnji nauke i privrede. Razgovaraćemo o tome kako fakulteti i univerziteti s jedne, a privrednici sa druge strane vide tu saradnju, šta su prednosti a šta mane… Plan je da učesnici budu dekani mašinskih falkulteta u Sarajevu, Banjaluci i Beogradu. Moderator bi bio neko iz PKS, ko jako dobro poznaje prvredu ali i ovu saradnju.

Planiramo, takođe, da na Formu predstavimo konkretne projekte, aktuelne u energetskom sektoru.

Ne želimo da Forum bude suvoparan. Ponoviću, ovaj Forum je naučno-stručni, organizujemo ga u okviru međunarodnog projekta, čija je poenta u tome da predstavimo kako projekte koji su završeni nedavno, tako i one koji traju, projekte koji su u nastajanju, ali i one koji se tek planiraju.

Iz prvog panela izdvojio bih projekte odsumporavanja na TENT-u, projekat na TENTU B, TE Kostolac B3, koji je završen, a čućemo i šta kolege iz BiH imaju da kažu, da predstave.

Na drugom panelu predstavićemo proizvodnju električne energije iz OIE – SE Petka, Ve Kostolac, elektranu Crni vrh, solarnu elektranu u Novom Sadu… Učestvovaće predstavnici EBRD, a učešće je potvrdio Dejan Stojanović iz Toplana Srbije.

Razgovaraćemo na panelu i o vodoniku pa ćemo predstaviti i neke firme i udruženja koja imaju ideju šta da se radi. Ali, i koji su to projekti počeli ovde i u regionu.

Šta podrazumevam pod regionom?

To su sve firme na Zapadnom Balkanu ali Ii iz Slovačke, Mađarske, Češke. Okupićemo sve sa kojima imamo saradnju.

Ideja nam je da predstavimo priču oko NE Pakš 2. Imamo kompaniju JEES koji su u fazi projektovanja nuklearke u Slovačkoj. Tako bi predstavili sve te projekte u toku drugog dana.

Pozvaćemo i predstavnike Vlade Srbije, tražićemo institucionalnu podršku, koju smo dobili i od Društva termičara Srbije, od PKS i Energije Balkana, koja će nas podržati kako u organiziconom tako i u medijskom smislu.

Obrazovanje ključno za energetsku tranziciji

Nameće se pitanje da li je akademska zajednica spremna, da li ima dobre programe da školuje studente, ne samo stučnjake za institute već za rad u privredi, ali i za državne institucije, gde će biti ključni u planiranju sprovođenja energetske tranzicije.

To je posebna tema, koja bi trebalo tokom drugog dana da se priča, a kojoj treba da se posveti posebna pažnja. Dolazim iz Vinče. Mi se ne bavimo obrazovanjem, iako bismo mogli, formalno-pravno, ali nemamo akreditovane studijske programe.

Naši studenti ne izlaze sa dovoljnim praktičnim znanjem iz obrazovnih ustanova. Nemaju dovoljno znanja, da bi se odmah uključili u rad naše privrede. A naša privreda je, generalno, po meni u lošem stanju. Nemamo veliki broj domaćih kompanija, dominiraju strane, a samim tim je naš razvoj usporen. Na institutima se radi eksperimentalni rad, a na fakultetima obrazovni. I fakulteti i instituti morali bi da posvete pažnju da naši kadrovi, naši student, dok su mladi, steknu iskustva kojim će poboljšati našu tehničku bazu i omogućiti da se svi vratimo na period bivše SFRJ, u 70. i 80. godine prošlog veka, kada su naši inženjeri imali veliki značaj ovde i u svetu.

Jer, bez znanja nemamo napretka.

Poenta je u tome da se Vinča u tom duhu vrati na staze stare slave. Zamenik šefa atomske agencije u Beču, koji je bio u poseti u Vinči, kaže da su Kinezi 60-ih godina prošlog veka učili o nukleranoj energiji od SFRJ. A sada mi, pokušavamo da okupimo ljude koji su već u penziji, da pokušamo da pokrenemo, sa naučne strane, program o nuklearnoj energiji.

Takođe, mogu reći da je u Institutu Vinča u toku formiranje nuklearne komisije, koja će pokriti sve aspekte vezane za priču o nuklearnoj energiji, da bi mogli da odgovorimo izazovima u budućnosti, posebno zahtevima koje će pred Instutut da postavi Vlada Srbije, kako ministarstvo nauke, tako i energetike. Želimo da pomognemo našoj zemlji, da vratimo i da obrazujemo kadrove. Poenta u obrazovanju kadrova je da idu da se školuju u inostranstvo, svuda po svetu – SAD, EU, Rusija, Kina… Naravno, Vlada će odlučiti koja će se tehnologija primenjivati u nuklearnoj energetici.

(Napomena: Dr Predrag Škobalj je pomoćnik direktora za tehnološki razvoj INN Vinča)