Britanski naftni gigant BP u utorak je objavio nešto slabiju neto dobit u prvom tromesečju od očekivane, nakon nedavnog strateškog resetovanja i pada cena sirove nafte.

Ova naftna i gasna kompanija, koja se suočava sa poteškoćama, objavila je dobit po osnovu zamenskih troškova, koja se koristi kao zamena za neto dobit, u iznosu od 1,38 milijardi dolara za prva tri meseca godine. To je ispod očekivanja analitičara koji su prognozirali 1,6 milijardi dolara, prema konsenzusu koji je sastavio LSEG.

Neto dobit BP-a iznosila je 2,7 milijardi dolara godinu dana ranije i 1,2 milijarde dolara u poslednja tri meseca 2024. godine.

Rezultati dolaze u trenutku kada se energetski gigant suočava sa novim pritiskom aktivističkih investitora, manje od dva meseca nakon što je najavio strateško resetovanje.

Manja ulaganja u obnovljive izvore

U nastojanju da povrati poverenje investitora nakon dužeg perioda lošijih rezultata u odnosu na konkurente u industriji, BP se u februaru obavezao da će smanjiti ulaganja u obnovljive izvore energije i povećati godišnje troškove za svoju osnovnu delatnost – naftu i gas.

Izvršni direktor BP-a Marej Očinklos rekao je u utorak za CNBC-jev Squawk Box Europe da je kompanija „odlično započela“ sprovođenje svog strateškog resetovanja.

„Imali smo sjajan operativni kvartal. Postigli smo najveću operativnu efikasnost u sektoru istraživanja i proizvodnje u istoriji. Naše rafinerije su u prvom kvartalu radile najbolje u poslednje 24 godine. Imali smo šest uzastopnih istraživačkih otkrića, što je zaista neuobičajeno, i započeli smo tri velika projekta“, rekao je Očinklos.

Za prvi kvartal, BP je najavio dividendu po običnoj akciji u iznosu od 8 centi i otkup akcija vredan 750 miliona dolara.

Neto dug porastao je na 26,97 milijardi dolara u periodu januar–mart, u odnosu na 22,99 milijardi dolara krajem četvrtog kvartala.

BP je ranije upozorio na nižu prijavljenu proizvodnju u sektoru istraživanja i proizvodnje (uzvodno poslovanje) i na veći neto dug u prvom kvartalu u poređenju sa poslednja tri meseca prethodne godine.

Pritisak aktivista

Čini se da zelena strategija zaokreta nije dovoljno zadovoljila investitore, uključujući aktivističke fondove poput Elliott Managementa, koji su prošle nedelje izašli u javnost sa udelom većim od pet odsto u kompaniji koja je uvrštena na Londonsku berzu.

Ova objava čini američki hedž fond drugim najvećim akcionarom BP-a, odmah iza BlackRocka, najvećeg svetskog upravljača imovinom, prema podacima LSEG-a.

Elliott je prvi put objavio da je preuzeo poziciju u naftnoj i gasnoj kompaniji još u februaru, što je izazvalo rast cene akcija usred očekivanja da bi njihovo učešće moglo naterati BP da se još više fokusira na svoje osnovne delatnosti — naftu i gas.

Marej Očinklos iz BP-a odbio je da komentariše odnose sa investitorima kada su ga pitali da li kompanija trpi pritisak fondova poput Elliotta da ide dalje od planova najavljenih u februaru.

Izvor: SEEbiz