Cene goriva će rasti do kraja godine sa blažim ili jačim intenzitetom, ocenio je za Dan, viši finansijski analitičar pri Udruženju naftnih kompanija Crne Gore (UNKCG) Draško Striković, ali nije mogao da precizira koliko će iznositi rast cena goriva do kraja godine.

„Kada posmatramo berzanske kotacije gotovih rafinisanih proizvoda i odnos dolara i evra, dva ključna parametra za formiranje cena goriva, situacija je obeshrabrujuća za građane i privredu, jer se očekuje da će se do kraja godine nastaviti sa blažim ili jačim rastom cena. Koliki će biti intenzitet rasta cena, zavisiće od od zemalja proizvođača sirove nafte”, izjavio je Striković.

On je ukazao da se cene goriva mogu i smanjiti, ali da to zavisi od Vlade. Izvršna vlast ima zakonsko pravo da smanji akcize na gorivo do 50 odsto, čime se mogu znatno smanjiti cene naftnih derivata. Aktuelna Vlada je na početku mandata smanjila akcize na gorivo, što je bilo u maju 2022. godine.

„Cene u CG svakako mogu biti niže, uz odgovarajuće mehanizme i poluge koje su već na raspolaganju u akciznoj politici Vlade CG. Kako turistička sezona prolazi, to možemo reći da je učešće turista na tržištu derivata značajnije u padu, te da su građani i privreda CG glavni potrošači, čime se stiče i argument više da se pristupi primeni umanjenja akciza u narednom periodu. Obzirom na to da već sada možemo govoriti da je trend rasta cena i dalje prisutan, trebalo bi se pristupiti izračunu i predlagati umanjenje akciza”, poručio je Striković.

Redovno snadbevanje

Kada je u pitanju snabdevanje naftnim derivatima situacija je potpuno redovna i nema poremećaja u snabdevanju. Komentarišući najnovije povećanje cena goriva, kojim je cena benzina dostigla 1,7 evra po litru, pojasnio je da je to posledica dva ključna parametra, berzanskih gotovih kotacija, rafinisanih proizvoda i odnosa dolara i evra.

„Oba parametra su od poslednje promene beležila rast. Kada posmatram dublje, odnosno. šta je dovelo do rasta ovih kotacija, može se reći da ključni uticaj na berzanske cene derivata ima od zemlja članica OPEK-a, najvećih svetskih proizvođača da dodatno smanje obim proizvodnje, čime smanjuju ponudu na tržištu i posledično dolazi do rasta cena. Takođe, vrlo zaoštreni globalni odnosi između svetskih sila dodatno podstiču ovako visok nivo cena”, naveo je Striković.

Pored kotacija, faktori koji utiču na cenu goriva su akcize i PDV.

„Oni procentualno iznose od 50 do 60 odsto u zavisnosti od derivata. Na cene u Crnoj Gori utiču troškovi distribucije oko četiri odsto i marže naftnih kompanija od dva do dva i po odsto”, precizirao je analitičar Striković.

Pojasnio je da se maloprodajne cene goriva u Crnoj Gori ne određuju na bazi sirove nafte, već na bazi gotovih proizvoda.

„Takođe, u Crnoj Gori nemamo rafinerije koje bi obrađivale takvu sirovu naftu. Ipak, rafinerije koje koriste sirovu naftu, na bazi tih cena prave svoje kalkulacije i određuju prodajne cene, pa tako možemo reći da posledično sirova nafta ima uticaj i na sve ostale cene iz ove branše”, zaključio je Striković.

U BiH i Severnoj Makedoniji litar jeftiniji 10 centi

Striković je kazao da je došlo do rasta cijena goriva u celom regionu, sa obzirom na to da i u regionu formiranje cena ima utemeljenje na istim ili sličnim berzanskim kotacijama.

„Grčka, Albanija i Slovenija imaju strožu akciznu politiku, te je kod njih cena derivata veća od 15 do 25 centi po litru, dok su u Srbiji i Hrvatskoj cene približno iste. U Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji zbog drugačijeg pristupa vlada i blaže akcizne politike, cene su niže od 10 do 15 centi”, rekao je Striković.

Takođe, precizirao je da su cene najskuplje u skandinavskim zemljama, trenutno Danska i Norveška imaju cenu benzina od oko 2,10 evra, dok je dizel najskuplji u Švajcarskoj i Švedskoj oko 2,15 evra.

„Najjefinije gorivo plaćaju Rusi, i to za dizel 0,60 evra, dok je u Moldaviji cena 1,20 evra. Pojedine vrste benzina su u Rusiji oko 55 centi, dok su na Malti i u Moldaviji oko 1,35 evra”, istakao je Striković.

Izvor: banker.me