Elektroprivreda Srbije je tokom 90-ih godina prošlog veka stoički izdržala sankcije međunarodne zajednice. Poslednji udarac postrojenjima za proizvodnju električne energije i uglja, za prenos i distribuciju struje privredi i građanima usledio je tokom NATO agresije 1999. godine. Tada su bombardovane i elektrane i prenosni kapaciteti, što je u uslovima rada srpskog elektroenergetskog sistema u takozvanom „ostrvskom radu” umnogome otežavalo zaposlenima u EPS-u da sačuvaju celokupni sistem od raspada.

Te vanredne okolnosti i nadljudski napori svih zaposlenih u Elektroprivredi Srbije opisani su u monografiji EPS tokom NATO agresije, u čijem je pisanju učestvovalo više od 60 tadašnjih EPS-ovaca, među kojima su i direktori, rukovodioci, strčnjaci, rudari…

Osnovna zamisao bila je da ova monografija podstakne i probudi nacionalnu kulturu sećanja, da se značajni događaji iz našeg trajanja sačuvaju od zaborava. Početkom sankcija EPS je bio u rangu vodećih elektroprivreda u Evropi. Izvozio je električnu energiju, a sa 63 500 radnika sa jedinstvenim granskim sindikatom, raspoređenih u Direkciji i 23 javna preduzeća za proizvodnju uglja, električne energije, prenos i distribuciju energije bio je okosnica srpske privrede.

I pored toga što je tokom godina sankcija bio onemogućen uvoz opreme, rezervnih delova i repromaterijala, EPS je uspevao da obezbedi kontinuirano i stabilno snabdevanje elektičnom energijom. Bilo je restrikcija, iz susednih elektroprivrednih kompanija električna energija je dobjana kao pomoć u takozvanim „havarijskim pozajmicama”. Tu su posebnu umešnost i stručnost pokazali dispečeri EPS-a.

Pogođeni NATO bombama iz sistema su ispali svi blokovi u Termolektrani Nikola Tesla A u Obrenovcu. Bio je onesposobljen i prenosni sistem iz TE, ali su zaposleni niti takozvanih „grafitnih bombi” uspeli da „očiste” brezovim metlama i blokovi su vrlo brzo vraćeni na mrežu.

Pričajući o tome kako su svi radnici EPS-a, bez obzira u kom delu kompanije su radili u danima agresije bili posebno lično mobilisani Dragan Jovanović, tadašnji direktor Termoelektrana Nikola Tesla kaže da su ljudi samoinicijativno dolazili da bi pomogli u otklanjanju posledica bombardovanja.

Tako je bilo u celom EPS-u. A ova monografija napisana je kao uspomena na njihovo požrtvovanje i opomena, da se ne zaboravi da je EPS opstao tokom sankcijai NATO agresije baš zahvaljujući svojim zaposlenima.