Nove ekonomske brojke podstiču argumente Evropske centralne banke (ECB) da uspori povećanje kamatnih stopa, koje bi trebalo da se desi na sastanku ove nedelje. Na tom sastanku se takođe očekuje da ECB najavi povećanje tempa smanjenja svog bilansa stanja, piše CNBC.

Kvantitativno zaoštravanje (KT) se već dogodilo sa ECB koja je smanjila svoj gigantski portfolio obveznica koji se nalazi u njenom bilansu nakon godina kupovine državnog duga i monetarnih stimulacija. ECB je godinama zadržala kamatu na nuli i ispod, i pokrenula je program kupovine obveznica poput APP (Program kupovine imovine) i PEPP (Program kupovine u slučaju pandemije) u nastojanju da simulira kreditiranje.

Program APP je počeo sredinom 2014. kako bi se suočio sa uporno niskim nivoima inflacije. Zamrznut je između januara i oktobra 2019, a zatim je trajao do jula 2022. — ali je nastavio da reinvestira isplate iz sredstava koja su dospela. S druge strane, PEPP je bio fleksibilniji program kupovine obveznica uveden tokom pandemije koronavirusa.

Bazna inflacija opada

Inflacija u evrozoni je blago porasla na 7% u aprilu, prema novim podacima objavljenim ove nedelje, ali bazna inflacija — koja isključuje hranu, gorivo, duvan i alkohol — usporila je na 5,6% sa 5,7%, što je prvi pad od prošlog juna i niže od onoga što je tržište očekivalo.

„Trend inflacije opada, jer jenjava veliki pritisak zbog visokih cena hrane. To je pozitivan znak da je bazna inflacija pala prvi put posle dugo vremena. Ali zbog obračuna plata iznad 5 procenata, inflacioni pritisak bi trebalo da ostane tvrdoglavo visok“, rekao je Jerg Kremer, glavni ekonomista Komerc Banke.

Pored toga, ECB-ova anketa o bankarskim pozajmicama ukazala je na izuzetno veliki pad potražnje za kreditima usred strožih kriterijuma za kreditiranje, što je doprinelo manjem povećanju stope.

Neto 38 odsto banaka u 20 zemalja koje koriste evro zabeležilo je pad potražnje za kreditima kompanija u prva tri meseca ove godine. To je bio najveći neto pad od globalne finansijske krize 2008-09.

Dok je evrozona izbegla recesiju u prvom tromesečju uz anemičan rast od 0,1%, efekti ciklusa monetarnog pooštravanja pokazuju prve znake da on umanjuje tražnju. Tradicionalno, monetarna politika ima vremenski zaostatak od otprilike godinu dana, a ECB je započela svoj ciklus povećanja tek u junu 2022.

„Posle maja očekujemo još jedno povećanje stope od 25 baznih poena u junu. Ali nakon juna bi ECB trebalo da završi sa povećanjem stopa i posmatraće efekte svoje strože monetarne politike na realnu ekonomiju“, rekao je Kremer.