Veliki skok cena u Velikoj Britaniji prošlog meseca primorao je neke industrijske kompanije da smanje proizvodnju i zatraže državnu pomoć, što je najava onoga što bi moglo da se desi u Evropi baš u vreme kada se bori sa ponovnim izbijanjem koronavirusa. Za vlade bi to moglo značiti napeti odnosi  sa susednim zemljama tako što će morati da ograniče zalihe na samo svoju državu. Za domaćinstva, to bi moglo značiti da se od njih traži da koriste manje energije ili čak da planiraju povremene nestanke struje.

Problem je u tome što je malo verovatno da će bilo kakvo rešenje doći sa strane ponude u skorije vreme, pošto izvoznici Rusija isporučuju samo ono što se mora po ugovoru, a Katar ima ograničenu proizvodnju. Umesto toga, energetska industrija je suočena sa nadanjima da će se potržanja možda smanjiti, rekao je Fabijan Roeningen (Fabian Roenningen), analitičar u Risted Enerdžiu.

„Videli smo to već u poslednjih nekoliko meseci, a u mnogim industrijama će se najverovatnije nastaviti, pa čak i povećati potražnja “, rekao je Fabijan, dok za mnoge igrače nije isplativo raditi u trenutnim tržišnim uslovima.

Evropu čekaju teška vremena

Izgledi doprinose osećaju slutnje u Evropi. Region se ponovo vratio u epicentar pandemije sa sve većim brojem slučajeva Covid-19 i strahovima od novog soja  identifikovanog  u Južnoj Africi . Ograničenja se pooštravaju u nekim zemljama, dok se kućni budžeti smanjuju zbog velike inflacije. Povrh toga, hladno vreme može značiti da su neophodne restrikcije električne energije. Povratak na blokadu kao u Austriji pomogao bi da se obuzda potražnja za električnom energijom, iako malo vlada to želi da uradi.

Francuska, druga najveća evropska ekonomija, posebno je ugrožena. Potencijalne niske temperature u januaru i februaru izazivaju zabrinutost nacionalnog elektro-mrežnog operatera. Raspoloživost u nuklearnim stanicama, ,,radnom konju’’ francuskog elektroenergetskog sistema, je niska  nakon što je pandemija odložila održavanje nekih reaktora, navodi se u izveštaju od 22. novembra.

Tamošnje cene električne energije su najviše od 2012. godine, jer polako dolazi hladnije vreme a očekuje se da će cena rasti kako temperatura bude opadala.

Prošle zime, mrežni operater je apelovao na domaćinstva da koriste manje energije u vršnim trenucima i aktivirao neke ugovore o smanjenju potražnje sa proizvođačima kada su stvari postale teške. Sledeći korak bi bio smanjenje napona u mreži, a zatim uvođenje isključenja struje od dva sata po regionu kao poslednje sredstvo. Sve bi to bilo uoči predsedničkih izbora.

„Ako dođe do dubokog zahlađenja i ne bude bilo vetra, situacija bi mogla postati alarmantna s obzirom na manju dostupnost nuklearnih elektrana i nedavno zatvaranje pogona za proizvodnju uglja “, rekao je Nikolas Goldberg, viši menadžer zadužen za energiju u Kolumbus Konsaltingu u Pariz. „Ako postane stvarno hladno i ne bude bilo vetra, to može postati problem.“

Francuska je takođe ključni izvoznik električne energije u susedne zemlje, što znači da bi posledice krize odjeknule i u Nemačkoj, Španiji, Italiji i Britaniji. Očekuje se da će maksimalna potražnja biti 80,7 GW u,što je  još uvek daleko od rekordnih 102GW iz februara 2012.

Cene rastu, Rusija ima ključnu ulogu

Situacija je već izuzetno zastrašujuća iako smo na početku zimske sezone i to zbog snažnog rasta cena prirodnog gasa. Zalihe goriva, koje se koriste za grejanje domova i proizvodnju električne energije, manje su nego inače i brzo se troše. Analitičari su upozorili da bi zalihe gasa ove zime mogle pasti na nulu ako hladno vreme poveća potražnju.

Moguće su  restrikcije struje, upozorio je 16. novembra Džeremi Vir, glavni izvršni direktor Trafigura Group, švajcarske kuće za trgovinu robom.

„Ako temperatura padne  u Evropi, neće biti lakog rešenja za snabdevanje, biće potrebno ekspresno rešenje da bi se nadomestila potražnja“, rekao je Adam Luis, partner u trgovačkoj kući Hartri Partners LP.

Što se tiče ponude, ključno će biti kako će Rusija reagovati. Predsednik Vladimir Putin je nagovestio da će pomoći Evropi sa većim zalihama da stabilizuje tržište, ali iako su se isporuke oporavile nakon pada početkom novembra, one su niske u poređenju sa prošlom godinom. Koliko gasa Rusija šalje Evropi u decembru ostaje još veća misterija.

Dugo očekivani početak gasovoda Severni tok 2 do Nemačke iz Rusije ublažio bi energetsku krizu kontinenta. Projekat je završen, ali je naišao na regulatorne prepreke i nije jasno kada će tok proraditi.

Katar, najveći svetski izvoznik tečnog prirodnog gasa, kaže da već proizvodi gas punim kapacitetom. Zalivska država, koja ima niske proizvodne troškove zahvaljujući obilju goriva koje se lako izvlači, naručila je još šest LNG brodova iz Južne Koreje pored četiri tankera kupljena od Kine u oktobru.

Principi solidarnosti na testu

Ako stvari postanu zaista loše, zemlje bi mogle da pribegnu obuzdavanju prodaje prirodnog gasa drugim regionima. Još ekstremniji scenario mogao bi da dovede do toga da zaustave tokove gasa i struje jedni drugima, izazivajući političku ogorčenost i pogađajući ekonomije.

Evropska unija ima medjudržavnu saradnju koja se zasniva  principima solidarnosti koji bi trebalo da spreče bilo koju državu da blokira izvoz struje ili gasa i da drugu članicu ostavi u nedostatku, posebno kada je reč o snabdevanju domaćinstava.

Solidarnost, međutim, nikada nije testirana u krizi širokih razmera, a operateri mreže kažu da im je dozvoljeno da zaustave ili menjaju tokove struje kroz međudržavne kablove ako imaju problema sa sigurnošću snabdevanja. Kada je krajem februara 2018. naišao hladan talas nazvan  „Zver sa istoka“, grejna sezona je bila prilično kasna. Ove godine je verovatno da bi manje teške vremenske prilike mogle imati sličan uticaj.

„To pokazuje koliko je evropski elektroenergetski sistem izložen volatilnosti cena roba“, rekao je Roeningen u Oslu. „Kratkoročno, ne može se mnogo učiniti.

Izvor: WorldOil