Privatni kapital (PE), posebno ulaganja privatnog kapitala koje je teško pratiti, preoblikovali su najveće američko nacionalno tržište električne energije PJM tokom protekle decenije, međutim, poslovne okolnosti postale su sve izazovnije. PJM snabdeva strujom sve ili delove 13 država i okruga Kolumbija, uključujući Ohajo, Pensilvaniju, Zapadnu Virdžiniju, Nju Džersi, Merilend i veći deo Virdžinije. Međutim, poslovanje privatnih investitora je postalo sve rizičnije, kako se tržišni uslovi menjaju. Od 2017. godine radilo je pet regulisanih javnih preduzeća koja su posedovala kapacitet: American Elektrik Paver, Dominejšn Enerdži, Ekselon, FirstEnerdži i NRG Enerdži.

Od 2011. godine u regionu izgrađeno je 13 regionalnih sistema koji su ukupno davali 35.515 MW kapaciteta kombinovanog ciklusa prirodnog gasa. Od toga je 28.815 MW ili 80 odsto finansirano privatnim kapitalom.

Danas su tri najveća proizvođača privatne kompanije, ArcLajt sa kapacitetom od 13.230 MW, LS Paver (10.803 MW) i Talen (10.370 MW), a pored njih postoje i mnoge PE kompanije koje poseduju od 1.000 do 5.000 MW kapaciteta. Kumulativno, privatni kapital sada poseduje otprilike 60 odsto PJM-ovih kapaciteta za proizvodnju fosilnih goriva.

Tržišni rizici u porastu

Ova konstrukcija je bila profitabilna za programere, ali novi tržišni rizici menjaju finansijske izglede. Prema novom izveštaju Instituta za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu (IEEFA), pod naslovom Prajvat Ikviti in PJM: Rastući finansijski rizici.

Ovaj izveštaj je prvi u nizu od tri koja će ispitati evoluirajuće okruženje rizika u PJM, pažljivo sagledavajući kako se finansijski rizici sa kojima se sada suočavaju PE i druge privatne firme značajno povećavaju, rizici koji stoje u oštroj suprotnosti sa prethodnim jakim, stabilanim rastom iz 2010-ih. Ovaj decenijski rast podržan je relativno visokim i relativno stabilnim aukcijskim cenama kapaciteta; ove cene su pale, istiskujući postojeće i nove programere.

„U poslednjih nekoliko godina došlo je do ogromne promene u rizičnom okruženju za gasne kapacitete u vlasništvu PE i privatnog kapitala u PJM-u.

Tokom 2010-ih došlo je do ogromnog povećanja novih kapaciteta sa relativno malim rizikom“, rekao je Dennis Vamsted, energetski analitičar IEEFA i autor izveštaja. „Situacija je danas obrnuta. Izgradnja je završena, a rizici se brzo gomilaju.” U naredne tri godine ne očekuje se izgradnja nijedne termoelektrane na gas, ističe se u izveštaju.

Prvo, cene visokog kapaciteta koje su dominirale 2010-ih su nestale, sa prosečnim cenama poslednje tri aukcije širom regiona manjim od 40 USD/MW dnevno, što je znatno ispod proseka od 115 USD/MW dnevno tokom prethodnih osam godina. Ovo predstavlja veliki rizik za postojeće vlasnike postrojenja i nove projekte, primoravajući operativne projekte da se zadovolje manje, dok od razvojnih odeljenja zahteva da ubede zajmodavce da su njihovi planovi i dalje vredni rizika.

Kazne zbog strašne zimske oluje u decembru, kada su fabrike bile nedostupne i kažnjene sa skoro 2 milijarde dolara prošle godine, pogoršale su ovaj razvoj događaja, gurnuvši neke postojeće fabrike u bankrot, dok su druge primorale da traže kapitalne infuzije od svojih sponzora PE. Bankari koji razmatraju projekat sada dobro znaju da će elektrane u stanju mirovanja biti skupe, što ih može navesti da povećaju svoje troškove finansiranja za nove projekte na gas.

Rizične tržišne reforme

Konačno, izgledaju verovatne i druge tržišne reforme (smanjenje plaćanja kapaciteta za fosilne izvore i povećanje za OIE), što znači da bi mnogi novi projekti za skladištenje obnovljive energije i baterija trebalo da konačno uđu u komercijalnu upotrebu u PJM. Ovo će dodati još veći rizik postojećim i predloženim gasnim objektima, primoravajući ih da se nose sa nižim prihodima, posebno zimi sa nižim nivoima akreditacije kapaciteta i višim vrednostima vetra u sistemu, i verovatnoćom da će izgradnja novih projekata obnovljivih izvora energije ograničiti cene energije.

Postrojenja na fosilna goriva u vlasništvu PE firmi i drugog privatnog kapitala su sada odgovorna za više od 50 odsto godišnjih emisija ugljen-dioksida. Međutim, nedostatak transparentnosti u sektoru štite ih od većih pritiska javnosti koje su pomogle da se javna preduzeća ubede da krenu, ma koliko provizorno bilo, ka naporima za dekarbonizaciju.

To je nova, mnogo rizičnija budućnost za PE i privatni kapital u PJM-u. Poseban problem čeka lokalne zajednice, o čemu će IEEFA pisati u budućnosti.

Naime, privatne kompanije prenose rizike na zajednice. Kada njihovi objekti više ne budu ekonomični, proizvođači PE mogu jednostavno odlučiti da ih zatvore, ostavljajući lokalne zajednice suočene sa značajnim ekonomskim poremećajima zbog izgubljenih poslova i poreza. Upravo se ovaj scenario odigrao ovog proleća u elektrani Homer Citi u Pensilvaniji, ali ta zajednica verovatno neće biti poslednja osim ako lokalni lideri ne počnu da planiraju sada predstojeću tranziciju, zaključuje se u izveštaju.

Izvor:  energetika-net