Broj jednostranih ograničenja koje su zemlje nametnule na prekograničnu trgovinu i investicije značajno je porastao tokom protekle decenije, preokrenuvši opšti trend liberalizacije koji je viđen tokom većeg dela 20. veka.
U 2022. godini nova ograničenja na robu, usluge i investicije skočila su za 14 odsto u odnosu na prethodnu godinu, premašivši iznos od 2.600 mera, prema podacima Global Trade Alert-a koje je analizirao Međunarodni monetarni fond (MMF). To je šest puta više nego 2013. godine. Najveći rast je postignut u ograničenju ulaganja, čak 239 mera prošle godine, što je četiri puta više nego 2021. godine.
Tokom pandemije Covid-19, mnoge zemlje su ograničile izvoz robe kao što su vakcine i prehrambeni proizvodi. U skorije vreme, rat između Rusije i Ukrajine i takmičenje između SAD i njihovih saveznika sa Kinom, podstakli su dalji protekcionizam. Trgovinska ograničenja, kao što su carine i zabrane izvoza, takođe su se proširila, uključujući sirovine i poluprovodnike, koji se često smatraju ključnim za nacionalnu bezbednost.
Rizik ekonomskih protekcionističkih mera je deljenje globalne trgovine, što bi moglo dovesti do povećanja troškova za multinacionalne kompanije i gubitka bruto domaćeg proizvoda (BDP). Eksperti su zabrinuti zbog „geo-ekonomske fragmentacije“ ako se svet podeli na dva ekskluzivna trgovinska bloka, jedan povezan sa SAD i EU, a drugi sa Kinom i Rusijom.
Globalna eskalacija sve bliža
U nedavnom članku o finansijama i razvoju (F&D), ekonomisti MMF-a Marijn Bolhius, Jiakian Chen i Benjamin Kett procenili su da bi ovaj hipotetički scenario geoekonomske fragmentacije doveo do trajnog gubitka od 2,3% globalnog BDP-a.
„Najveća zabrinutost rizika od fragmentacije globalne trgovine je dalja eskalacija trenutnih tenzija do te mere, da bi zemlje mogle da počnu da formiraju blokove koji prestaju da trguju sa drugim zemljama i teraju treće strane da biraju“, objašnjavaju ekonomisti MMF-a.
Prema ovom scenariju, najviše bi izgubile zemlje sa niskim nacionalnim dohotkom, koje bi trajno izgubile više od 4% BDP-a. Ekonomisti MMF-a kažu da bi zemlje sa niskim BDP-om i zemlje u razvoju „bile u unakrsnoj vatri” i bez pristupa ključnim uvoznim i izvoznim tržištima.
„Ovo bi pogoršalo poteškoće u regionu podsaharske Afrike“, rekli su oni, ističući da je to najsiromašniji region na svetu i stoga najviše izložen riziku od fragmentacije trgovine između dva bloka.
Pad globalne proizvodnje
Čak i prema manje kritičnom scenariju „strateškog razdvajanja“ procenjuje se da će globalna proizvodnja trajno opasti za 0,3 odsto. To bi uključivalo pooštravanje postojećih sankcija i trgovinske politike, uključujući eliminisanje sve trgovine između Rusije i SAD/EU i trgovine u visokotehnološkim sektorima između Kine i SAD/EU.
Za multinacionalne kompanije koje posluju u mnogim različitim jurisdikcijama, fragmentacija trgovine predstavlja značajan rizik. Ako se ovaj rastući protekcionistički trend nastavi, upozoravaju ekonomisti MMF-a, to bi moglo dovesti do „povećanih troškova za međunarodne kompanije koje ili moraju da plaćaju carine na svoje uvezene sirovine ili dolaze od alternativnih, skupljih dobavljača“.
„To bi takođe umanjilo njihov pristup prodaji na stranim tržištima ili bi njihove proizvode učinilo manje konkurentnim zbog dodatnih troškova“, dodaju.
Ova geoekonomska fragmentacija će verovatno uticati i na direktne strane investicije (SDI). Dokument MMF-a koji koristi dostupne podatke iz različitih zemalja otkrio je da se tokovi SDI sve više usmeravaju na zemlje koje su geopolitički usklađene, a ne na one koje su geografski bliske. Autori F&D članka napominju da bi geoekonomska fragmentacija „mogla da poremeti prekogranične tokove kapitala“ čime bi smanjila mogućnosti zemalja za inostrano finansiranje i ometala njihov ekonomski razvoj.
„Smanjenje tokova SDI će verovatno povećati pogrešnu alokaciju kapitala i smanjiti veze multinacionalnih i tehnoloških kompanija“, primećuju ekonomisti MMF-a.
Izvor: Bankar.me
