Jedan nemački lanac pekara (s najvećim prometom u zemlji) početkom juna prošle godine se našao na naslovnim stranama medija. Preduzeće čije se sedište nalazi u jednom manjem mestu u blizini Dizeldorfa mušterijama je ponudilo „inovacijski popust” od 3% – za sve one koji bezgotovinski plaćaju kupljeni hleb ili pecivo. Ta je pekara, ustvari, samo mušterijama „prebacila" popust, odnosno sniženje PDV-a (sa 19 na 16 odsto), to je bila jedna od korona mera pomoći nemačkih vlasti privredi, odnosno građanima. Obrazloženje je, kako piše Dojče vele, glasilo: plaćanje karticama ili smartphonom nije samo brže, nego je i higijenski prihvatljivije.
Kampanje ove firme je samo jedan od brojnih primera za načine na koje nemačke kompanije i dućani žele podstaći mušterije da „pređu" na bezgotovinsko plaćanje. A ono je već neko vreme u trendu, to se moglo uočiti i pre pandemije.
Prva godina u kojoj je u Nemačkoj bilo zabeleženo da je veći udeo ljudi koji prilikom kupovine, odnosno plaćanja koriste kartice nego onih koji se odluče na gotovinsko plaćanje bila je 2018. U protekloj godini dućani su 56% prometa ostvarili preko bezgotovinskog plaćanja. U poređenju s drugim evropskim zemljama to i nije tako puno, Nemačka je negde u sredini lestvice.
U Luksemburgu, Francuskoj ili Estoniji ljudi češće plaćaju karticom. Na samom vrhu lestvice su skandinavske zemlje. Tamo mnogi hoteli, barovi ili dućani uopše ne žele prihvatiti plaćanje kovanicama i novčanicama. U Švedskoj 82% ljudi plaća bezgotovinski.
Politički cilj – bezgotovinsko plaćanje
Sve češća slika i u Nemačkoj… Foto: DW
U celoj Evropskoj uniji se elektronsko plaćanje „reklamira” kao siguran i brz način plaćanja, odnosno, kao „higijenska mera". Evropskoj komisiji pritom ne smeta ni činjenica da uopšte nema nikakvih dokaza da kovanice ili novčanice doista predstavljaju neki znatniji rizik za širenje virusa.
Pandemija je pokazala koliko je bezgotovinsko plaćanje praktično, tvrde iz Brisela. I zato će EU i ubuduće još više podsticati bezgotovinski način plaćanja. Šefica Komisije Ursula von der Leyen digitalizaciju i bezgotovinski način plaćanja je proglasila vrhovnim prioritetima – odmah nakon zaštite klime.
Oliver Hommel je stručnjak za płatni promet u kompaniji Accenture, jednoj od najvećih konsultantskih firmi u svetu. Ovaj ekonomista je uveren da će se nastaviti trend korišćenja bezgotovinskih načina plaćanja u Evropskoj uniji. Na jednoj strani „ljudi su se navikli na prednosti” tog načina plaćanja, a na drugoj je „već i pre korona-krize znatno opala rezerviranost trgovaca prema plaćanju karticama”.
Ovako to izgleda u Švedskoj: Mi smo restoran koji ne prima gotovinsko plaćanje". Foto: DW
Politička volja je tu, politika želi i podstiče promene u načinu plaćanja, a rezultati se vide u svakodnevici: zahvaljujući pravilima EU, firme koje nude kreditne kartice od 2015. više ne smeju od trgovaca zahtevati tako visoke takse kao u prošlosti. Zato kupci sve ređe u dućanima mogu videti obaveštenja o tome da je plaćanje karticom moguće – ali tek od određene svote.
Ono što je za mušterije prednost, za vlasnika pekare u susedstvu ili slične male dućane może postati problem. Prelazak na bezgotovinsko plaćanje podrazumeva određene troškove. Firme koje servisiraju bankomate od njih kod plaćanja debitnom karticom zahtevaju nadoknadu od, uglavnom, 0,25% realizovanog prometa, kod kreditnih kartica taksa może iznositi i do tri odsto. Veliki diskontni lanci ili trgovine mogu dogovoriti povoljnije uslove, ili se uspevaju dogovoriti oko svojevrsnog „flatratea”.
Što se tiče mušterija, stručnjaci pre svega vide probleme po pitanju zaštite podataka.
Oliver Hommel kaže da to vredi posebno za varijante plaćanja uz pomoć smartphonea, odnosno u onim situacijama kada se tokom procesa plaćanja mora na tastaturi upisati i PIN. To je slučaj, pre svega, kod takozvane NFC-komunikacije. Ta tehnika se koristi uglavnom kod beskontaktnog plaćanja manjih iznosa.
Mnoge benzinske stanice ili diskonti dućani su opremljeni takvim uređajima za plaćanje karticama bez kontakta, odnosno NFC-čitačima. A da bi se mobilni telefoni povezali sa uređajem potrebno je instalirati jednu aplikaciju. Koliko je taj način plaćanja u međuvremenu značajan, može se dobro videti u Nizozemskoj. Posebno je omiljeno NFC-plaćanje. Od 2019. godine tako se obavlja najveći broj transakcija, više i od gotovinskog plaćanja, odnosno klasično plaćanja putem kartice.
Za Olivera Hommela sve to nije baš naročito sigurno, zato što „mobilni uređaji nisu u potpunosti zaštićeni od napada hakera”. Osim toga on napominje i da ljudi koji tako kupuju stvari, ujedno i otkrivaju gdje su – kupovali. A te podatke o lokaciji kupovine neke aplikacije evaluiraju i pohranjuju, iz sigurnosnih razloga.
Kamo sve to może voditi? Hommel to objašnjava na primeru SAD-a: „Tamo Google već sad ima pristup velikom broju podataka kreditnih kartica i s njima może ciljano upravljati reklamama za trgovce na licu mesta, može ih analizirati i skuplje prodavati.”
Izvor: Dojče vele
