Navođenje drugih nacija da proizvode više nafte mogao bi biti jedini način da SAD smanje globalne cene, uključujući cene kod kuće, smatra David Mares, predsedavajući za međuamerička pitanja na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu.

Mares kaže da cene energenata u SAD rastu „zato što svetskom tržištu nedostaje nafte. Da to nije zato što američkom tržištu nedostaje nafte“.

Mares je objasnio da je američkoj ekonomiji potrebna nafta da bi stigla na globalno tržište, kako bi mogla da utiče na inflaciju, a samim tim i na cene.

Moguće rešenje?

Venecuela ima velike rezerve nafte i pre nego što su sankcije uvedene zemlji i domaća korupcija smanjile proizvodnju, proizvodila je skoro tri miliona barela dnevno. Ali, poslednjih nekoliko godina oprema i mašine koje su potrebne za proizvodnju velikih količina nafte su zarđale, kaže Horhe Pinon, stručnjak za energetiku sa Univerziteta Teksas u Ostinu.

Statistika OPEK-a pokazuje da Venecuela trenutno proizvodi do 688.000 barela dnevno. Najveći deo ove nafte odlazi u Kinu, a mala količina u Rusiju i Iran za plaćanje neizmirenog duga, rekao je Pinon. Oko 60.000 barela ide na Kubu i za kupce poput Indije.

Trenutna proizvodnja je daleko od onoga što je bila. Dakle, zalihe venecuelanske nafte su samo delić onoga što je Rusija izvozila u SAD i svet.

„Ne razumem zašto je američka delegacija otišla u Venecuelu kada ta zemlja nema kapacitet da poveća proizvodnju“, rekao je Pinon.

Dugovima opterećena zemlja

Stručnjaci za energetiku iz Latinske Amerike rekli su da čak i ako se postigne dogovor, Venecuela i dalje duguje SAD, kao i međunarodne kompanije. Dakle, ako dođe do dogovora, prvi korak će biti trgovina naftom za dug, tvrdi Mares. Upozorava, takođe, da neće biti motivacije za Madurov režim da pristane na dogovor koji im ne daje novac.

„Ne mislim da će se to verovatno dogoditi. Ali6, ključne pristalice Madura vide ovo kao priliku da se počne iznova i proglasi bankrot i izgradi novi odnos. To je jedini način na koji sam mogao da vidim kako će se stvari odvijati, ali mislim da to nije dogovor koji Maduro želi”, rekao je Mares.

Venecuela je jedna od retkih zemalja Latinske Amerike koja ima jake veze sa Rusijom.

Pinon, ipak, veruje da bi mogućnost da se američke naftne kompanije ponovo vrate u Venecuelu i donesu ekspertizu i tehničku pomoć bila snažan podsticaj za Madura da se dogovori o dogovoru.

Kompanije kao što su Ševron , Šlumberger i druge imaju veliki interes da se vrate u latinoameričku zemlju.

„Realnost je da Venecuela zaista ima rezerve, a kompanije su zainteresovane da se tamo vrate i to interesovanje su zadržale godinama“, kaže Benigna Leis, stručnjak za energetiku u Južnoj Americi i bivši generalni direktor Ševron Energia.de Meksiko.

Oživljavanje trgovine sa Venecuelom?

Dogovor bi mogao uključivati ukidanje nekih konkretnih sankcija koje su nametnute Venecueli.

Ali, za sada, u SAD nema dogovora o tome kako dalje. Nije bilo zvanične potvrde iz administracije. Delegacija na visokom nivou sastala se sa zvaničnicima Venecuele, a pitanja energetske bezbednosti su bila visoko na dnevnom redu razgovora.

U nedavnom intervjuu, Huan Gonzales, viši direktor za poslove zapadne hemisfere u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD, rekao je da je Bajdenova administracija bila fokusirana na pregovore, a ne na rušenje vlade.

I Brazil u igri

Druga alternativa na koju Leis ukazuje je Brazil. Ona kaže da Brazil ima opremu i kapacitet da poveća proizvodnju nafte. To bi trebalo da bude nešto što vredi razmotriti, tvrdi ona.

Prošle nedelje je američki predsednik Džo Bajden najavio da će SAD i njeni saveznici osloboditi 60 miliona barela iz svojih naftnih rezervi, dodajući da će veliki deo tog oslobađanja doći iz samih SAD. Ali to je kap u moru jer 60 miliona barela je ono što SAD potroše za samo tri dana, na osnovu prosečne dnevne potrošnje od više od 19 miliona barela, prema američkoj Upravi za energetske

Izvor: Dojče vele