Sudbina Gvajane promenila se 2015. godine, kada je američki naftni gigant Ekson otkrio skoro 11 milijardi barela nafte u dubokim vodama uz obalu ove male, prašumama prekrivene zemlje.

To je bilo jedno od najimpresivnijih naftnih otkrića poslednjih decenija. Do 2019. godine, kompanija  Ekson i njeni partneri, američka kompanija Hess i CNOOC sa sedištem u Kini – počeli su proizvodnju fosilnih goriva. Danas proizvode oko 650.000 barela nafte dnevno, a planiraju da to više nego udvostruče na 1,3 miliona do 2027. godine.

Gvajana sada ima najveći očekivani rast proizvodnje nafte na svetu do 2035. godine.

Ova zemlja, smeštena između Brazila, Venecuele i Surinama, često se isticala kao klimatski šampion, zahvaljujući svojim bujnim i dobro očuvanim šumama koje prekrivaju skoro 90% njene teritorije. Međutim, dok posledice klimatske krize izazvane fosilnim gorivima rastu, Gvajana je na putu da postane naftna država.

Dok vlada tvrdi da se zaštita životne sredine i naftna industrija mogu uskladiti, kao i da zemlje s niskim prihodima treba da iskoriste sopstvene resurse, kritičari upozoravaju da je to opasan put u svetu koji se zagreva i da bi konačne koristi mogle najviše ići u korist Eksona, a ne Gvajane.

Ekson planira da udvostruči proizvodnju nafte u Gvajani do 2027.

EksonMobil trenutno ima tri aktivna projekta u Stabroek bloku, oko 130 km od obale Gvajane, sa proizvodnjom od oko 650.000 barela dnevno. Još tri projekta su planirana do 2027, čime bi se ukupni kapacitet povećao na preko 1,3 miliona barela dnevno.

Od Ekson-ovog otkrića, vlada Gvajane se snažno oslonila na naftu kao put ka prosperitetu. U decembru 2019. tadašnji predsednik David Granger izjavio je:

„Naftni resursi biće iskorišćeni za dobar život svih… Svaki građanin Gvajane imaće koristi.“

Sličan narativ nastavio je i sadašnji predsednik Mohamed Irfaan Ali, koji tvrdi da će novo naftno bogatstvo omogućiti razvoj bolje infrastrukture, zdravstvene zaštite i prilagođavanje klimatskim promenama.

Nafta je već imala ogroman ekonomski uticaj. U zemlji od oko 820.000 stanovnika, Gvajana je sada najbrže rastuća ekonomija na svetu. BDP je porastao više od 33% u 2023. i više od 40% u 2024. godini.

Kritike: „Bogata zemlja, siromašni ljudi“

Kritičari, međutim, optužuju zemlju da prokockava svoju klimatsku prednost, okrećući se fosilnim gorivima, naročito imajući u vidu veliku ranjivost Gvajane na klimatske promene. Prema jednoj proceni, porast nivoa mora mogao bi da potopi glavni grad Džordžtaun do 2030. godine.

„Imamo vladu koja se ponaša neodgovorno prema budućnosti Gvajane“, rekla je Melinda Janki, međunarodna pravnica iz Gvajane koja vodi nekoliko tužbi protiv Eksona. Ona tvrdi da zemlja ide putem „navodnog razvoja koji je zapravo nazadan i destruktivan.“

Iako mnogi građani pozdravljaju dolazak naftne industrije, pojedini smatraju da statistike o brzom ekonomskom rastu ne odražavaju realnu dobrobit običnih ljudi, koji se suočavaju s rastućim troškovima života. Inflacija je u 2023. iznosila 6,6%, a cene hrane porasle su još više.

„Od kako je počela eksploatacija nafte, troškovi života su nam drastično porasli. Novac ne dolazi do običnih ljudi “, rekla je Vintres Vajt iz nevladine organizacije Red Thread koja pomaže ženama u Gvajani.

Ravnoteža između prirode i profita?

Gvajana, bivša holandska, a potom britanska kolonija, koja je nezavisnost stekla 1966, jedna je od retkih zemalja koje su „karbonski ponor”, što  znači da apsorbuje više ugljen-dioksida nego što proizvodi. To je zahvaljujući njenim ogromnim prašumama.

Zemlja je zaštitila svoj biodiverzitet, za razliku od mnogih drugih, rekao je predsednik Ali u intervjuu za BBC. Gvajana je 2009. potpisala sporazum s Norveškom vredan više od 250 miliona dolara kako bi zaštitila svojih 18,5 miliona hektara šuma.

Ali tvrdi da zemlja može da izbalansira klimatsko liderstvo i eksploataciju fosilnih goriva. Nova naftna sredstva, kaže, omogućiće izgradnju odbrambenih zidova protiv porasta mora i drugih klimatskih mera. Takođe kritikuje bogate zemlje koje su izgradile svoje bogatstvo na nafti, a sada ne pomažu siromašnima u borbi protiv klimatskih promena.

Resursi kao prokletstvo?

Postoji zabrinutost da bi Gvajana mogla postati žrtva takozvanog „prokletstva resursa”, gde ogromno novo bogatstvo zapravo pogoršava život običnih građana.

„Taj nagli priliv stranog novca, uz ograničene kapacitete države, često dovodi do korupcije“, rekao je Majkl Ros, profesor političkih nauka sa UCLA. On navodi primer Venecuele, gde je naftni bum doveo do pada odgovornosti vlasti i rasta autoritarizma.

Kontroverzni ugovor s Eksonom

Kritičari ukazuju i na neravnomeran ugovor iz 2016. između Gvajane i Eksona. Ugovor omogućava kompaniji EksonMobile da povrati do 75% investicije iz profita dok se troškovi ne nadoknade. Ostatak se deli 50-50 između kompanije i vlade, uz dva odsto tantijema za državu.

„Bio je to loš ugovor“, rekao je Ali u intervjuu za BBC, ali je odbacio ideju o njegovoj jednostranoj promeni jer je potpisan pod prethodnom vlašću. Sledeći ugovor, kaže, biće pod drugačijim uslovima.

Iz Eksona kažu da je ugovor „konkurentan u globalnim okvirima za zemlje u sličnim fazama razvoja“, i tvrde da Gvajana u proseku zarađuje 1 milijardu dolara godišnje od nafte, dok je 6,2 milijarde dolara već uplaćeno u fond za prirodne resurse.

Tužbe, opasnosti i budućnost

Kompanija Ekson se suočava s više tužbi zbog mogućeg ekološkog uticaja, od kojih je mnoge pokrenula Melinda Janki. Velika pobeda za građane Gvajane desila se 2023. kada je sud presudio da kompanija Ekson mora imati neograničenu odgovornost u slučaju izlivanja nafte. Kompanija se žalila, ali je položila garanciju od 2 milijarde dolara dok čeka ishod.

Iz Eksona tvrde da je ta garancija dopuna njihovim čvrstim bilansima i postojećem osiguranju.Melinda Janki, međutim, smatra da to nije dovoljno. Izlivanja nafte mogu biti izuzetno skupa. Na primer, izlivanje Deepwater Horizon iz 2010. koštalo je skoro 70 milijardi dolara.

Borba između onih koji veruju da nafta donosi svetliju budućnost i onih koji se boje njenih posledica se nastavlja.

Iz kompanije Ekson tvrde da imaju pozitivan uticaj na Gvajanu –zaposlili su više od 6.200 ljudi, investirali preko 2 milijarde dolara u lokalne firme od 2015. i potrošili više od 43 miliona dolara na projekte u zajednici.

„Istina je da nafta ovde nije blagoslov, već prokletstvo koje samo zagađuje našu sredinu“, rekla je Vintres Vajt iz Red Threada koja tvrdi da se narod bori s nenormalnim kirijama i cenama hrane koje su se udvostručile ili utrostručile.

Melinda Janki smatra da Gvajana može brzo preći na obnovljive izvore energije: sunce, vetar i reke za male hidroelektrane. Ona strahuje da će zemlja, jureći za naftom, zaglaviti u industriji koja nema dugu budućnost.

„Prekasno je za naftu… jedini koji će zaraditi na ovome su Ekson i druge naftne kompanije“, zaključuje Melinda Janki.