Vroclav je dobio prostranu šumu na samom pragu grada koja će stanovnicima pružiti prostor u prirodi za odmor i rekreaciju. Projekat promoviše očuvanje šuma, poboljšanje kvaliteta vazduha i regulaciju klime, a slične zelene zone uskoro će dobiti još deset poljskih gradova.
Ministarstvo zaštite životne sredine dodelilo je sredstva za projekte pošumljavanja i ozelenjavanja u 28 gradova i opština širom Srbije, uključujući značajan deo teritorije Vojvodine. Cilj ovih akcija je poboljšanje kvaliteta vazduha, borba protiv klimatskih promena i povećanje zelenih površina u urbanim i ruralnim sredinama. Projekti se realizuju kroz javne konkurse i sufinansiranje, a od 2020. godine posađeno je više od 350.000 sadnica.
Gvajana, mala zemlja bogata prašumama, postaje brzo rastuća naftna sila nakon otkrića ogromnih rezervi nafte od strane američkog Eksona 2015. godine. Proizvodnja trenutno iznosi 650.000 barela dnevno, a planira se udvostručenje do 2027, što je pokrenulo nagli ekonomski rast. Iako vlada tvrdi da će novo bogatstvo poboljšati život građana i pomoći u klimatskoj adaptaciji, kritičari upozoravaju na ekološke rizike, porast nejednakosti i moguću korupciju. Mnogi se pitaju da li će od nafte zaista profitirati narod ili samo strane kompanije.
Krčenje šuma je drugi najveći izvor emisije ugljenika posle fosilnih goriva a zakon o krčenju šuma imao je za cilj očuvanje šuma tako što bi dozvolio samo proizvode od šuma koji su održivi. Međutim, Evropska unija je odložila donošenje zabrane prodaje proizvoda koji dovode do masovne seče šuma za godinu dana.
Prema poslednjem godišnjem preseku, brazilski delovi Amazonske prašume izgubili su 6,3 hiljade kvadratnih kilometara. To je za 30,6% manje u odnosu na 2023. kada je iskrčeno preko devet hiljada kvadratnih metara Amazonije. Ovim je dostignuta najniža stopa krčenja u proteklih devet godina.
Danska planira da u naredne dve decenije pretvori 10 odsto poljoprivrednog zemljišta u šume i prirodna staništa, prilikom čega će biti zasađeno milijardu stabala. Ovim bi Danske šume narasle za dodatnih 250.000 hektara, a još 140.000 hektara biće pretvoreno u prirodu.
Nacionalna šuma Brazilije je zaštićeno područje koje se prostire na 5.600 hektara šume koja štiti izvore koji snabdevaju 70% slatke vode u gradu. Požar koji je poslednja dva dana progutao 20% šume Brazilije, izbio je na vrhuncu sušne sezone, kada je vegetacija isušena i visoke temperature omogućavaju brzo širenje plamena. „Sigurni smo da se radi o ekološkom zločinu, ali nismo potvrdili da li je to bilo namerno ili ne“, rekao je šumar.
Nekoliko studija pokazuje da je nelegalna seča šuma u koncesijskim područjima znatno manja nego van njih. Kompanije koje dobijaju koncesije moraju da poštuju stroga pravila: mogu poseći do šest stabala drveća po hektaru tokom 30 godina.
S obzirom na to da federalni zakon o šumama ne postoji, ni federalne jedinice (kantoni) u Federaciji Bosne i Hercegovine nisu mogle da regulišu tu materiju. Čak i da se na ovaj način popunjava pravna praznina, ne može se kršiti Ustav, niti propisati naknada koja obavezuje određena lica na plaćanje, smatraju inicijatori pokretanja ocene ustavnosti Zakona o šumama u sedam kantona FBiH.
Za pristupanje izradi Strategije pošumljavanja područja Beograda su se koristili rezultati projekta Integralna valorizacija šumskih resursa Beograda, koji je izrađen u saradnji sa Institutom za šumarstvo iz Beograda, a kojim je konstatovano da je stanje šuma i šumskog zemljišta područja Beograda nepovoljno sa više aspekata i da se mora odmah reagovati.
U hrvatskim „tihim” šumama gotovo ništa ne živi. Projekt O2 zato nastoji da razvije šume u kojima je cilj održavanje što veće bioraznolikosti i funkcije usluga ekosistema. To je u skladu sa zelenom politikom Evropske unije i uklapa se u viziju Hrvatske kao zeleno-plave ekološke oaze.
Razvijene nacije vrše pritisak na prašumske nacije u Aziji i Africi da čuvaju svoje drveće. Ali to drveće ima vrednost, oportunitetni trošak onoga što bi te nacije inače stvorile. UN treba da usvoje finansijski mehanizam za kompenzaciju, kako bi države čuvale svoje drveća, odnosno kako bi ono imalo veću vrednost živo nego mrtvo. Prašume su isplativo rešenje za klimatske promene i treba ih poštovati koliko i obnovljive izvore energije.
