Rudarstvo nije deo prošlosti. Svet zavisi od minerala i metala više nego ikad i ova grana industrije ostaje sastavni deo globalne ekonomije. Međutim, njegovi oblici se menjaju, a umesto na prljavim sirovinama, fokus je na onim koje su neophodne za tranziciju održive energije i mobilnosti.

Rudarska renesansa bila je deo 16. veka, kada je došlo do velike prekretnice i napretka u tehnologiji i nauci rudarenja i metalurgije. Rudarima je tada omogućeno da otkriju i eksploatišu nove izvore minerala i metala, što je dovelo do velikog ekonomskog rasta u Evropi.

Danas, vekovima kasnije, iako se čini kao da ovaj događaj pripada davnoj prošlosti, činjenica je da nam on nije tako daleko.

Važna grana industrije

Dolazak kritičnih sirovina bila je najveća promena koju je ova industrija doživela kroz decenije. Zato, rudarstvo i danas ostaje vrlo važna grana industrije koja pruža veliki doprinos globalnoj ekonomiji. Ali, dok su u prošlosti prljavi i materijali koji štete klimi – poput uglja, bili ključni produkt rudarstva, danas su ih zamenili materijali neophodni za tranziciju održive energije i mobilnosti. To je, samim tim, promenilo i dovelo do preokreta u načinu rudarenja.

Mnogi ključni elementi koji su potrebni za proizvodnju moderne tehnologije i obnovljive energije, dobijaju se upravo iz ruda. Bez njih ne bi imali važne sirovine – poput, na primer, kobalta, nikla ili litijuma, koji je neophodan za rad pametnih telefona, računara, električnih automobila i drugih uređaja koje svakodnevno koristimo.

Budućnost rudarstva

Ali, ne bismo mogli da proizvedemo ni dovoljno energije iz obnovljivih izvora, kako bismo smanjili zavisnost od fosilnih goriva. Ukratko, budućnost bez rudarstva ne bi funkcionisala onako kako nam je danas potrebna.

Zato, izvesno je da će, u skladu sa trenutnim trendovima i potrebama tržišta, ova industrija nastaviti da se razvija i menja velikom brzinom. Ipak, za razliku od prošlih vremena kada to nije bio fokus, održivost i sigurnost moraju da budu prioritet u svemu, a njihova vrednost mora da se zadrži i na ovom polju. U tome je i jedna od glavnih razlika „održive rudarske renesanse“ 21. vijeka.

Održivost i sigurnost

Budućnost rudarstva biće usmerena upravo u spomenutom pravcu – na održivost i sigurnost. Sama tehnologija procesa rudarenja se do danas znatno poboljšala i moderniyovala, omogućujući da eksploatacija sirovina bude efikasnija i odgovara spomenutim uslovima.

Rudarske kompanije sve više traže načine za smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu, uključujući smanjenje emisija štetnih gasova i upravljanje otpadom. Primeri uključuju autonomna vozila, dronove i senzore za praćenje kvaliteta vazduha, vode i zemljišta, koji omogućavaju da rudarstvo ne utiče negativno na životnu sredinu. Metode kopanja se zamenjuju manje invazivnim metodama, a sve više se koriste i automatizovani sistemi koji mogu da pomognu u smanjenju rizika od povreda i povećanju efikasnosti ovog procesa.

Prisutnost veštačke inteligencije

Dronovi su testirani već 2019. godine u okviru projekta Evropske unije SIMS, predviđenog za istraživanje i testiranje tehnologija i rešenja za rudarsku industriju, koji se ispostavio uspešnim.

„U rudnicima koristimo dronove, što znači da rudari više nisu na potencijalno opasnim mestima. Takođe, koristimo električna, umesto dizelskih vozilica, zbog čega je minimiziran udeo ugljen-dioksida“, rekla je o procesu Jenny Greberg, vanredna profesorka rudarstva i inženjerstva stena na Tehničkom univerzitetu Luleau u Švedskoj i istakla da se na ovaj način može sigurno raditi.

U budućnosti se, takođe, očekuje i još veća prisutnost veštačke inteligencije (AI), koja predstavlja i jedan vid automatizacije. Ovu i tehnologije slične njoj, podržavaju rudarske kompanije širom sveta pri proceni kada, gde i kako najefikasnije rudariti.

Iz svega se može zaključiti da će visoka i napredna tehnologija biti glavna karakteristika budućeg rudarenja. Pa tako, dok Evropa bude težila razvijanju sopstvenih mineralnih rezervi i zaliha sirovina, uporedo će morati da se služi spomenutim alatom, koji će omogućiti i veću održivost te produktivnost samih rudara. Rudnici će postati i sigurnija mesta za ljude koji u njima rade i područja koja imaju manje loš uticaj na okolinu.

Lideri budućeg rudarstva u BiH?

O tome kako se u Bosni i Hercegovini odvijaju dešavanja po ovom pitanju, govorio je Paul Cronin, generalni direktor kompanije Adriatic Metals BiH, na jednom od panela tokom nedavno održanog Sarajevo Business Foruma.

Cronin je zaključio da budući lideri rudarske industrije Balkana žive u BiH, ali da, uprkos ogromnom rudarskom potencijalu Balkana, postoje određeni izazovi.

„Uveren sam da će ekstraktivne industrije dati značajan doprinos ekonomiji BiH u budućnosti. Ulaganje u istraživanje i razvoj moraju ići uporedo sa ulaganjem u mlade talente. Budući lideri rudarske industrije Balkana žive ovde,ali im je potreban podstrek da ostanu i razvijaju industriju. Mogućnosti za personalni rast i razvoj talenata mora postojati na domaćem terenu, pri planiranju razvojnih projekata“, rekao Cronin i istakao da je od ključne važnosti i saradnja sa lokalnom zajednicom.

Učestvovanje lokalne zajednice

Naime, učestvovanje lokalnog stanovništa i regiona u procesima rudarenja je od ključne važnosti za ovaj proces, pa, zato na ovoj relaciji sve više rade i same rudarske kompanije, kako bi osigurale da se rudarstvo sprovodi tako da ima pozitivnan uticaj na celu zajednicu i životnu sredinu.

Kada se sve sabere, poznato je da se pojam „rudarske renesanse“ pojavio i u 21. veku, opisujući inovacije i tehnologije koje se razvijaju, kako bi se industrija rudarstva usavršila i poboljšala.

Zaključak je da je u rudarskoj industriji izuzetno važna društvena odgovornost i zaštita životne sredine. Upravo zato, ova renesansa smatra se sinonimom za važnu novu prekretnicu koja se nazire u svetu, a koja se, na kraju krajeva, tiče svih nas pa tako i naše budućnosti.

Izvor: Klix.ba