Rusija računa na novi gasovod do Kine pod nazivom Snaga Sibira 2, kojim želi da nadoknadi izgubljenu prodaju gasa u Evropi. Međutim, upućeni u ovu temu vide velike rizike povezane sa projektom i pitaju se da li će, ako dođe do realizacije, opravdati ogromne troškove izgradnje.

Ako se ostvare planovi za Snagu Sibira 2, i druga povezanost sa dalekoistočnim ruskim ostrvom Sahalinom, izvoz ruskog gasa kopnenim putem u Kinu povećao bi se na skoro 100 milijardi. m3 godišnje do 2030.godine. Ovo je otprilike polovina godišnjeg izvoza Rusije u Evropu na svom vrhuncu u 2018.godine u poređenju sa kombinovanim kapacitetom od 110 milijardi. m3 u Severnom toku 1 i 2.

Rusija godinama pregovara o izgradnji Snage Sibira 2 za transport 50 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje iz regiona Jamal na severu Rusije do Kine preko Mongolije. Plan je postao hitan za Moskvu, ali dogovor o ključnim pitanjima, uključujući cene, za sada ostaje neuhvatljiv, kažu iz Rojtersa.

Rusija trenutno izvozi gas u Kinu preko gasovoda Snaga Sibira 1, koji je počeo sa radom 2019. godine i prolazi kroz istočni Sibir do kineske severoistočne provincije Heilongđang. Rusija ima za cilj da poveća snabdevanje putevima na 38 milijardi. m3 godišnje do 2025.godišnje Stručnjaci kažu da će Kini trebati dodatne isporuke gasa tek nakon 2030. godine, a Pekingu će možda biti teško da se pogađa oko cene za drugi gasovod preko Sibira.

Milijarde dolara ulaganja u gasovode

Moskva još nije saopštila koliko će koštati Snaga Sibira 2 od 2.600 km, niti kako će biti finansirana. Neki analitičari procenjuju troškove na čak 13,6 milijardi dolara.

„Postoji previše rizika, nisu u pitanju samo politički. Previše je opasno zavisiti od jednog kupca koji u svakom trenutku može da promeni svoju odluku da kupi vaš gas“, rekao je izvor iz ruske industrije upoznat sa pregovorima.

Rusija, međutim, očekuje da će cena njenog gasa Kini u narednih nekoliko godina, prema vladinom dokumentu, stabilno padati, i da će biti mnogo niža od cena za prodaju Evropi, koja je pre rata u Ukrajini činila 80 odsto izvoza ruskog gasa. Rusko ministarstvo ekonomije nije odgovorilo na zahtev za komentar na dokument objavljen prošlog meseca. Dokument predviđa pad cene ruskog gasovoda ka Turskoj i Evropi na prosečno 501,60 dolara za 1.000 kubnih metara ove godine, odnosno na 481,70 dolara u 2024.godini sa prošlogodišnjeg nivoa od 983,80 dolara/1.000 m3. Za Kinu se očekuje prosečna cena od 297,30 USD/1.000 m3 2023. godine i 271,60 USD 2024. godine.

Rusija je u martu saopštila da državni gasni gigant Gasprom, koji će upravljati Snagom Sibira 2, finalizuje uslove ugovora sa kineskom naftnom kompanijom CNPC. Gasprom je započeo studiju izvodljivosti projekta 2020. godine i saopštio da namerava da počne da isporučuje gas do 2030.godine. Ekpa Rojtersa nije dobila odgovor na pitanje o ceni budućeg projekta.

Popusti za isporuku u Kinu

Dmitrij Kondratov sa Ekonomskog instituta Ruske akademije nauka, rekao je da će Gasprom morati da daje popuste. „Troškovi transporta za kinesku stranu biće oko 270 USD za 1.000 kubnih metara gasa, stoga, ako ruska strana ne obezbedi popuste na cene, izgledi za izgradnju ovog gasovoda do 2030. godine ostaju prilično pesimistički. Ova činjenica će zahtevati da CNPC izgradi sebi svu neophodnu infrastrukturu za transport gasa u Kini“, rekao je Kondratov.

Sergej Vakulenko, nerezidentni saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir, rekao je da bi projekat mogao ostaviti Gasprom „u minusu nakon troškova transporta“. „To bi učinilo Gasprom opasno zavisnim od jednog jedinog kupca, koji će moći ne samo da diktira uslove ugovora, već i da zahteva izmene tih uslova u budućnosti“, rekao je Vakulenko, koji ima iskustva u radu za kompanije Gasproma, napisao je u junu u svojoj belešci.

Zamenica ruskog premijera Viktorija Abramčenko rekla je ovog meseca da bi izgradnja gasovoda Sojuz Vostok, mongolskog dela Sibira 2, mogla da počne u prvoj polovini sledeće godine.

Peking je u februaru 2022. godine takođe pristao da kupuje gas sa ruskog ostrva Sahalin, koji će se transportovati novim gasovodom preko Japanskog mora do kineske provincije Heilongđang, dostižući do 10 milijardi. m3 godišnje pri kraju ove decenije.

Pored toga, treba napomenuti da se Rusija takmiči sa drugim konkurentima za prodaju gasa Kini, uključujući Turkmenistan i offshore LNG dobavljače iz Sjedinjenih Država, Katara i Australije, dodatno jačajući pregovaračku moć Pekinga.

Izvor: energetika-net