Arbitraža od 1,3 milijarde KM između RiTE Ugljevik i Elektroprivrede Slovenije odložena je do 6. februara 2026. Radi se o dugu od 67 miliona evra i kamatama za neisporučenu struju. Postignut je delimični dogovor o otplati, uz garanciju Vlade RS, dok neka potraživanja i dalje ostaju nerešena.
RiTE Ugljevik nema novca da plati dugove slovenačkom Elektrogospodarstvu pa planira emisiju akcija od 27,5 miliona KM koje će kupiti Matično preduzeće. Dugovi prelaze 370 miliona KM, a deo je već regulisan ugovorima. Ostaje nerešeno pitanje kamata i arbitraže u Vašingtonu, dok Slovenci najavljuju smanjenje potraživanja.
BiH je pred novom arbitražom od 100 miliona evra. HEP traži naknadu za ulaganja u RiTE Gacko nakon što su Slovenci „dobili” RiTE Ugljevik. Da li je razlog za arbitražu obnova projekta Gornji horizonti? Sve je funkcionisalo do početka rata 1992. godine, a Hrvatska sada traži svoje. Prvo su 2017. godine pokušali kroz mirno rešavanje sporova, ali obzirom na to da nije bilo sluha kod vlasti u RS-u u BiH, proces arbitraže je sve izvesniji.
U ugovoru potpisanom 30. januara u Ugljeviku između RiTE Ugljevik i Elektrogospodarstva Slovenije (EGS) je ozvaničen početak isporuke, ali i dogovoren model otplate 67 miliona evra glavnice po osnovu obeštećenja. RiTE Ugljevik je dužan da trećinu proizvedene električne energije isporučuje EGS do kraja radnog veka, a ove godine će im je prodavati po ceni od 109,52 KM po MWh. Ekonomista i ekspert za energetiku Damir Miljević. upoređujući cene na tržištu, kaže da su Slovenci dobili struju ispod realne cene i da za RiTE Ugljevik u njoj nema nikakve zarade.
Potpisivanjem tri ugovora između RiTE Ugljevik i Elektrogospodarstva Slovenije, definisan je način na koji će se izvršiti pravosnažna obavezujuća arbitražna odluka. Spor pred međunarodnim arbitražama trajao je više od 15 godina. Potpisana je i odluka o otplati duga RiTE Ugljevik od 67 miliona evra.
Formalna ponuda hrvatske Vlade o otkupu deonica Ine čeka se od 2016. godine. To pitanje lebdi nad Inom već sedam godina i izaziva ogromnu nesigurnost u Hrvatskoj i u samoj kompaniji. Poslujemo sa posvećenim i dobrim profesionalcima i to želimo da nastavimo, a ne da prodajemo Inu, poručuju iz MOL-a.
Nakon više od dve godine sastao se Savet za Inu. Vlada je objavila pravna mišljenja uglednih profesora i DORH-a prema kojima Hrvatska, nakon presude u slučaju INA-MOL, mora da plati odštetu MOL-u od 1,8 milijardi kuna, u skladu sa presudom Arbitražnog suda u Švajcarskoj. Ministar privrede zadužen za nastavak razgovora sa MOL-om.
Arbitražno veće prihvatilo je zahtev Republike Srpske za odlaganje izvršnog postupka koji je slovenačka kompanija Vijadukt pokrenula u cilju naplate 90 miliona KM odštete zbog jednostranog raskida ugovora o koncesiji za izgradnju hidrocentrala na Vrbasu. Zahtev za poništenje presude biće razmatran na sednici Arbitražnog veća 18. i 19. aprila iduće godine, a konačna odluka o tome očekuje se polovinom 2023. godine.
Švajcarski Savezni sud odlučio je da se neće ići u reviziju odluke iz 2016. godine, po kojoj je Hrvatska izgubila proces protiv MOL-a, u vezi sa Inom. Vlada odluku prima na znanje i nastavlja s aktivnostima na promeni modela korporativnog upravljanja u Ini, poručili su iz hrvatskog državnog vrha.
Pregovori između predstavnika Elektrogospodarstva Slovenije i Holdinga slovenačkih elektrana sa predstavnicima Rudnika i Termoelektrane Ugljevik, u arbitražnom sporu koji se vodi oko predratnih ulaganja, trebalo bi da se nastave u drugoj polovini aprila ove godine. Arbitražni postupak se vodi po Zakonu o arbitraži Republike Srbije.
Energoinvest je prestao nabavljati ruski gas za Federaciju BiH preko mađarskog FGSZ-a nešto više od dvije godine pre isteka ugovora, piše Al Jazeera. Izgubi li na arbitražnom sudu, poslovanje kompanija za nabavku i distribuciju gasa za Federaciji BiH moglo bi biti ugroženo.
